U eteru radio stanice "Echo of Moscow" Philip Brusnikin, producent, Daria Lavrova, producent, Anna Banshchikova, izvođač vodeća uloga u seriji "Snoop".
Emisija vodi Elena Afanasjeva.
E. Afanasyeva- Dobro veče! Emituje se “Telegard”, emisija o suštini televizije, o onima koji tu suštinu definišu i čuvaju. U studiju Elene Afanasjeve, kao i uvek nedeljom, pričamo o ljudima, programima, događajima i antidogađajima koji utiču na to kakva će naša televizija biti danas i sutra.
Prilično senzacionalan, popularan projekat, čija se treća sezona sada emituje na Prvom kanalu, "Snoop", a ljudi koji su napravili ovaj divan projekat su danas u studiju. Pa, prije svega, glavna glumica, Anya Banshchikova.
A. Banshchikova- Dobro veče! Zdravo!
E. Afanasyeva- Zdravo Ana! Hvala, znam da si bio tamo, danas imaš smjenu snimanja, hvala ti što si te pustio...
A. Banshchikova- Da, nekako su me neočekivano pustili, da, neočekivano.
E. Afanasyeva- I izvršni producent, Filip Brusnikin, zdravo, Filipe!
F. Brusnikin- Zdravo!
E. Afanasyeva- Pridružit će nam se i Darija Lavrova, producentica ove serije, nadamo se da ćemo negdje zaglaviti u saobraćajnoj gužvi.
Dragi slušaoci, naša sredstva komunikacije su normalna.
7-985-970-45-45.
Možete postavljati svoja pitanja, primjedbe, komentare, da li vam se sviđa ovaj žanr.
Kako definišete ironičnu detektivsku priču ili imate drugu definiciju žanra? Anna?
A. Banshchikova- Znate, ja nekako nisam dobar u definiranju žanrova, ali ironična detektivska priča, možda, možda da...
F. Brusnikin- Zvuči dobro.
A. Banshchikova- Da, zvuči kao da nam reč "ironično" odgovara.
E. Afanasyeva- Da, negdje, negdje, po mom mišljenju, 90-ih je došlo do procvata fikcije kada su preveli Joannu Khmelevskaya, zatim se pojavila Daria Dontsova, onda su snimljeni, nekako je tada ovaj trend počeo da opada, a sada je vaša serija, u moje mišljenje, obnovio ovu priču.
Filipe, možeš li mi reći odakle ideja o snimanju serije “Bhound”, pogotovo što je, koliko znam, ovo adaptacija zapadnjačkog formata, ovakva serija?
F. Brusnikin- Ovo je američki format i poznat je, općenito, u cijelom svijetu, i, eto, bojim se da ne pogriješim s brojem zemalja u kojima su napravljeni rimejkovi ovog proizvoda, ali, općenito, kažemo da je jedan od najuspješnijih rimejkova...
A. Banshchikova- Opcije.
F. Brusnikin- Da, ovog formata, to je samo Darija Lavrova...
E. Afanasyeva- Dolazi Darija Lavrova, da, producentica serije. Krenuli smo od toga odakle je došla ideja da napravimo seriju “Bhound”, da prilagodimo međunarodni format.
D. Lavrova- Uh, zdravo!
E. Afanasyeva- Zdravo!
D. Lavrova- Odakle ideja, pa zapravo, svaki producent uvijek traži neke opcije koje bi bile lake za proizvodnju, zanimljive i jednostavne, a onda su jednog dana ubacili fleš disk sa ovim divnim formatom “The Closer” moj sto...
E. Afanasyeva- Je li ovo američki format ili nije?
D. Lavrova- Ovo je Warner Brothers.
E. Afanasyeva― Warner Brothers.
D. Lavrova- Da. Dakle, prvo smo gledali i činilo se da nismo našli ništa posebno, ali sam u isto vrijeme pomislio da ipak postoji 8 sezona u originalnom formatu...
E. Afanasyeva- Da, ovo je već nagoveštaj našim gledaocima da se sve neće završiti ove nedelje, ovo već raduje.
D. Lavrova- Nadam se da će biti i više nego u američkom formatu, nadamo se svi...
A. Banshchikova- Will.
D. Lavrova- Dakle, pogledali smo i shvatili da tamo ima apsolutno fantastičnih vertikalnih stvari...
E. Afanasyeva- Vertikalne stvari, hajde da objasnimo našim slušaocima...
D. Lavrova- Da, sami detektivi.
E. Afanasyeva- Te serije se dele na one gde je horizontalna linija, kada se sve postepeno razvija od epizode do epizode, postoji vertikalna linija, kada se sve završava u jednoj epizodi, a horizontalno-vertikalna je kao kod vas...
D. Lavrova- Da.
E. Afanasyeva- Tamo gde je linija glavne junakinje i njenih kolega, ona se razvija, a slučajevi u svakoj epizodi su novi, jesam li dobro objasnio?
D. Lavrova- Apsolutno, to je...
E. Afanasyeva- Pa, to je dobro.
D. Lavrova- Svi ovi krvavi, strašni zločini prolaze kroz prizmu života glavnog lika. Dakle, sami slučajevi, sami ovi zločini su bili toliko zanimljivi, originalni da smo pomislili zašto da ne, ali naravno da smo zaista želeli da od naše junakinje napravimo nešto sasvim neobično, jer jaka, moćna, takva gvozdene žene bilo je dosta primjera ovoga na televiziji, i pomislili smo, zar ne bismo trebali krenuti suprotnim putem, zašto ne bismo napravili apsolutno malo kao Kolumbo u suknji, malo zbunjen, malo izgubljen, pomalo uvijek ...
E. Afanasyeva- Prava žena...
D. Lavrova- Žena...
E. Afanasyeva- Da, i njen sto je u neredu...
D. Lavrova- Apsolutno.
E. Afanasyeva- A voli i kolače i tako dalje, da.
A. Banshchikova- Da, ali ovo uopšte nije bilo, tj.
E. Afanasyeva- Ti si smislio ovo...
A. Banshchikova- U američkom formatu apsolutno nije bilo...
D. Lavrova- Apsolutno.
A. Banshchikova- Da, zato što je Kyra Sedgwick jaka, generalno, tako da, nekako baš sa stilom, to je riječ...
D. Lavrova- Tako kučka, da...
A. Banshchikova- Takva žena je veoma, a kada ja...
E. Afanasyeva- Odnosno, originalna heroina...
A. Banshchikova- Bojao sam se prvo da pogledam, kada sam pogledao, shvatio sam da sam potpuno, odnosno potpuno nisam ona, i da moram da idem u nekom sasvim drugom pravcu, i da smislim nešto sasvim drugo i svoje , ali nama Inace, nedavno smo pricali o ovome, stigli su ljudi koji prate ove formate po celom svetu, i tako dugo sede na nasoj stranici, gledaju, i mislim, eto, svi nekako tiho sede, gledaju dugo, a onda mi je u nekom trenutku prišla ova žena, ovako raširila ruke, zagrlila me, rekla, uradio si to, osjetio si je, mislim, hvala Bogu, jer, zato što su pažljivo pogledali dugo, generalno, kako- ko smo uspeli...
E. Afanasyeva- Da, treba da objasnimo da kada postoji međunarodni format, kompanija koja ga prodaje šalje tzv.
D. Lavrova- Konsultant.
E. Afanasyeva― Leteći producent, konsultant koji leti u one zemlje u kojima se prilagođava i brine da se ne naruši integritet ideje...
A. Banshchikova- I strogo pazi.
E. Afanasyeva- I on gleda.
D. Lavrova- I generalno smo bili nervozni, moram reći.
E. Afanasyeva- Da da. Da vas podsjetim, govorimo o seriji "Bhound", koja je sada u trećoj sezoni na Prvom kanalu, imate još nedelju dana, Anna Banshchikova, glavna glumica, evo Philip Brusnikin, izvršni producent, i Daria Lavrova , producentska serija. Ko se prvi pojavio u ovoj priči, režiser Dmitrij Brusnikin ili glavni glumci, uključujući Anu?
D. Lavrova- Prvi se pojavio Dmitrij Vladimirovič Brusnikin, jer čim smo odlučili da napravimo ovu seriju, prirodno smo počeli da razmišljamo o kandidaturi za reditelja, a pošto smo Filip i ja došli...
E. Afanasyeva- A pošto je Filip sin Dmitrija...
D. Lavrova- Da…
F. Brusnikin- Da…
E. Afanasyeva― Radili ste u kompaniji Star Media, tada je verovatno bilo porodičnih veza, jeste li nagovarali oca Filipa?
F. Brusnikin- Pa nagovorili su me, da...
E. Afanasyeva- Verovatno niste želeli da uzmete slobodno vreme za gledanje serije?
F. Brusnikin- Bilo ga je teško nagovoriti da nešto snimi, jer mu je ipak osnovna profesija pozorište i učiteljstvo, pa ga je trebalo nagovoriti, da...
E. Afanasyeva- Taman kada sam saznao da je režiser Dmitrij Brusnikin, ali još nisam znao da je Filip izvršni producent, bio sam iznenađen, mislim, tako lak žanr, takva polukomedija, i odjednom je Dmitrij Brusnikin uspeo, sada je jasno da je sin bio uporan, uključujući i njegove kolege.
D. Lavrova- Pa, samo da dodam da ova ideja nije ni došla lako, već zato što smo Filip i ja, generalno, došli ispod okrilja Pavla Petroviča Korčagina iz Studija 2B, koji...
E. Afanasyeva- Naša divna...
D. Lavrova- Da.
E. Afanasyeva- Draga i voljena...
D. Lavrova- Nasa voljena, draga.
F. Brusnikin- Da.
E. Afanasyeva- Zdravo njemu.
D. Lavrova- Mi smo njegove ribe, da tako kažem, da, i tamo je Dmitrij Vladimirovič napravio, po mom mišljenju, 3 ili 2 sezone, sada se ne sećam...
F. Brusnikin- Bilo je dosta godišnjih doba...
D. Lavrova- "Zakon i red"...
F. Brusnikin- "Zakon i red" je bio...
D. Lavrova- Ovo je takođe adaptacija čuvenog sveta...
E. Afanasyeva- Odnosno, znali ste da on zna da radi. Kako je tražio, kako je reditelj tražio glumce i bili tamo, koliko je Ana imala konkurenata, to je zanimljivo pitanje...
A. Banshchikova- Veoma.
E. Afanasyeva- Veoma. Reci nam, Filipe, kako si tražio glumce i koliko je to trebalo...
F. Brusnikin- Nekako...
E. Afanasyeva- Stavite svoje konkurente na lopatice?
F. Brusnikin- Ne znam, Anya se nekako pojavila kod nas, općenito se pojavila, i to je to, a Anya je bila tamo, mi i glavni lik Nismo dugo razmišljali, sastavljali smo tim, pratnju, da, tata je nekako regrutovao, bilo ga je puno, pa, generalno, glumci Moskovskog umjetničkog pozorišta, tu je bio Denis Burgazliev , i Edik Čekmazov, i svi oni, općenito, Moskovsko umjetničko pozorište, pa, nekako je okupio tako kul tim oko Anje, svi su tako organski i živi u kadru, i sve ovo, općenito, tako funkcionira dobro.
E. Afanasyeva- Anja, rekla si da si zabrinuta, sve, koliko ti je bilo teško da to smisliš, kako si to smislila, zašto ova tvoja Aleksandra...
A. Banshchikova- Ona je to nekako smislila jer, zaista, neću kriti da sam gledao, da, evo jedne američke heroine, našao sam tako nešto u njoj, nekako je, s jedne strane, čudna, s jedne strane ruka, nesto, osetio sam nesto sto samo treba da se prilagodi nase, odnosno opet meni, da je to neka osoba koja mi nije strana, a ja nekako, ja ne ne znam, ovako se to zapravo desilo intuitivno, pojavila se ova zena koja se saoseca sa svima, saoseca sa ovim ljudima koje ispituje, jer svako ima svoju istinu apsolutno, a ona stoji na njihovoj strani, kao na njihovoj strani, na njihovom nekakvom razumevanju, jer ako odvedete dvoje ljudi tamo uvek imaju, svi tamo, da, ako se muž i žena razvedu, imaće neku svoju istinu, svako, a ovo je neka vrsta osnova nekakvih stvari mi se učinila ispravnim, a onda su se na sve to nasložila neka njena lična iskustva, ona je neka osoba, emotivna i istovremeno ona...
E. Afanasyeva- A ovi detalji, ženstveni detalji slike...
A. Banshchikova- Ona zna biti veoma teška...
E. Afanasyeva- Da da.
A. Banshchikova- A pritom je potpuno nesabrana u životu, odnosno ovo je takav kontrast, čini mi se, zanimljiv.
E. Afanasyeva- Mislim da su mnoge Ruskinje upravo takve, na poslu vau...
D. Lavrova- Apsolutno.
A. Banshchikova- Da.
E. Afanasyeva- Svi muškarci su na leđima, a onda se izgube u privatnom i svakodnevnom životu i ne mogu da se izbore sa društvo za upravljanje pričati u kući.
A. Banshchikova- Da, ona ne može, takoreći, u svemu, da, ako je jako fokusirana na nešto, nešto joj je jako važno, fokusira se na nešto, onda, vjerovatno, u životu može biti takva nekakva naprotiv, generalno, nekako se pojavilo u procesu, generalno, svega, i naravno, i zahvaljujući Dmitriju Vladimiroviču, to je ogromno jednostavno zato što je to tako naša zajednička stvar, ovo je naš smisao za humor koji Dmitrij Vladimirovič ima nevjerovatno, nekako je ovako, sve je to zajedno dalo takav rezultat.
E. Afanasyeva- Jeste li snimali sezonski godišnje ili na neki drugi način?
D. Lavrova- Oh, dobro, ako...
E. Afanasyeva― Darija Lavrova.
D. Lavrova- Da, snimali smo, prvu sezonu smo snimili odvojeno, a drugu i treću zajedno, jer je to bio tako rijedak slučaj za Prvi kanal kada su toliko vjerovali u nas...
E. Afanasyeva- Naručili su ti 2 odjednom...
D. Lavrova- Naručene su nam 2 sezone odjednom.
E. Afanasyeva- Pa si snimio koliko epizoda zaredom?
D. Lavrova- 32 epizode.
E. Afanasyeva- Vau!
D. Lavrova- Pa, za producente TV serija to nije granica, kao što svi znamo, pa...
E. Afanasyeva- Ovo sam hteo da kažem, dobro, zna se da ljudi koji rade u pozorištu i velikom bioskopu, na TV serijama, kako kažu, dodatno zarade, da, ima vremena, pa brzo ćemo zvezda u seriji, rekao si, Filipe, da je moj otac privukao glumce Moskovskog umetničkog pozorišta, to je sve, i odjednom ovde nema samo hackwork, nema ni jedne prohodne scene, svi su lepo građeni, sve što je za ljudi iz Moskovskog umjetničkog pozorišta, za glumce, za oca i za, kao i za ljude iz pozorišta, bilo je snimanje serije, molim te reci nam Filipe?
F. Brusnikin- Ne, pa naravno, ovo je prilika za zaradu, između ostalog...
E. Afanasyeva- Ovo niko ne krije, naravno.
F. Brusnikin- Da, a tu je, eto, našoj porodici mnogo pomogla prilika mog oca da u jednom ili drugom trenutku snimi neku seriju, jer tamo, na primer, krajem 90-ih, nisam zarađivao baš ništa u pozorištu, i nekako je sve pomoglo, pa i glumaca je bilo, snimao je i dosta svojih učenika u “Bhoundu”, neke, međutim, nije puštao, neke je ipak puštao...
E. Afanasyeva- Ova kazna je bila za studenta ili...
F. Brusnikin- Bio je veoma zaštitnički nastrojen tamo...
A. Banshchikova- Čak ću te prekinuti, jer...
E. Afanasyeva- Da, Anna Banshchikova...
A. Banshchikova― Ovo je velika sreća, pa znate, kako se snima sa Dmitrijem Vladimirovičem Brusnikinom, znate, kako postoje poznati reditelji za koje u Americi ljudi glume besplatno, pa, generalno, to jest, dobro, ovo je za studente, koji su uglavnom tamo, tamo ih je pozvao majstor...
F. Brusnikin- Pa da, rado bi...
A. Banshchikova- Ovo je generalno velika sreća, strahopoštovanje, bili su divlje zabrinuti i generalno su bili tako srećni i ovo...
F. Brusnikin- Pa, plus ovo je prihod, ovo je pomoć tim istim mladim glumcima, koji su tek završili školu Moskovskog umjetničkog pozorišta ili nešto drugo, da barem nekako pomognu...
E. Afanasyeva- Ali u isto vreme, čuo sam u jednom od vaših intervjua ili negde da je sve bilo tako sjajno organizovano i tako lako za snimanje da vam je čak i ostalo vremena od dana snimanja, i da ste uživali da provodite vreme u prelepom gradu, je li tako desiti se ili je to već legenda?
F. Brusnikin- Ne, zato...
E. Afanasyeva- Štaviše, kao izvršni producent znate sve o rasporedu snimanja.
F. Brusnikin- Znao je da puca jako brzo...
A. Banshchikova- Da, znaš...
E. Afanasyeva― Jedinstveno za pozorišni čovek stvar, da.
A. Banshchikova- Ti znaš…
E. Afanasyeva- Anna Banshchikova, da.
A. Banshchikova- Pa, kako mogu samo spolja da kažem da ne poznajem takvu drugu osobu uopšte, koja samo, stalno govorim da je Dmitrij Vladimirovič, on je takva osoba uopšte, samo da snimam, on postavlja ogromne scene tamo od 100 ljudi za samo minut i po, a on tačno zna šta hoće i kako će sve biti, i prosto je neverovatno, ne znam, nisam imao takvo iskustvo, više od drugo, mislim da je malo verovatno, da na žalost, verovatno će biti to...
F. Brusnikin- Da, on je nekako znao da pravi scene vrlo brzo...
A. Banshchikova- Da, da se tako brzo raširi, da se tačno zna i da se u isto vreme potpuno, takoreći, sačuva smisao, da se sačuva sve uopšte, da ljudi brzo igraju, razumeju o čemu se radi mi pričamo, prenijeti značenje, i u tako kratkom roku to učiniti emotivno, jasno, kao da je to takav kvalitet...
F. Brusnikin- Tako da još imamo vremena, da, i da gledamo fudbal...
D. Lavrova- Da, posebno tokom Svetskog prvenstva bilo je...
E. Afanasyeva- Jeste li još snimali u to vrijeme?
D. Lavrova- Ne, tokom, kako god...
F. Brusnikin- Bilo je nekakvo prvenstvo...
D. Lavrova- Bilo je nekakvo prvenstvo...
A. Banshchikova- Da, bilo je fudbalskih utakmica kada smo morali doći ujutro i shvatili smo da će do tri, u tri biti fudbal...
E. Afanasyeva- Sve, sve je jasno...
A. Banshchikova- Da, igramo brzo i hladno.
E. Afanasyeva- Tata je bio obožavatelj, zar ne? Ili su to drugi na setu?
F. Brusnikin- Ne, on je mnogo voleo fudbal, igrao ga je dobro, i generalno, svi ti ljudi su bili tu, eto, nije ih bilo poslednjih 10 godina, ali ranije, eto, bilo ih je...
E. Afanasyeva- Ah, pozorišni klubovi...
F. Brusnikin- Između, da, ovih pozorišnih...
E. Afanasyeva- Između pozorišta, da, igrali su?
F. Brusnikin- I izvukao se, tamo je Moskovsko umjetničko pozorište uvijek u prvim redovima, jer je izašao, brzo zabio i...
E. Afanasyeva- Da li je i sve vrlo brzo?
F. Brusnikin- Da, igrao je fudbal veoma uspešno...
A. Banshchikova- Da, i imali smo takve, naravno, smiješne, odnosno ove smjene, kada svuda oko mene i samo muškarci, koji su svi fanovi i samo ja, a tekst je u suštini sve tu, imam puno teksta , a oni , Anya, pa, danas je sve brzo, imate 3 sata tamo...
E. Afanasyeva- Nijedan...
A. Banshchikova- Hajdemo brzo, da.
E. Afanasyeva- Pričamo o seriji “Bhound” u programu “Teleguard”, treća sezona je na “Prvom kanalu”, još nedelju, nedelju, da, prikazivanja...
D. Lavrova- Nedelju dana, da, još uvek.
E. Afanasyeva― Ostalo je, pogotovo što je publika primetila ili nije primetila, upravo se sa serijom „Snoop” desila jedinstvena situacija, dugi niz godina TV kanali su prikazivali epizode ne jednu po jednu, već tzv. ugrađene serije, koje u svijetu uopće ne postoje, jer u svijetu postoje vertikalne serije, koje se uglavnom prikazuju jednom sedmično, što producentima daje jedinstvenu priliku da gledaju, razvijaju seriju i snimaju u proces smo prikazali serije koje su se vrlo brzo završile, jer su gledane u 2 epizode, a na nekim kanalima i po 3 epizode...;
D. Lavrova- I bilo ih je 5...
E. Afanasyeva- I dogodilo se 5 puta, Daša, ovo je, dobro, prvo, ovo je van ekonomije i izvan odnosa sa gledaocem, jer ako se gledaocu to sviđa, on želi da to produži, a nemaju svi toliko vremena da gledam dosta dana, pa je Channel One preuzeo prvi rizik u trećoj sezoni "Snoop" i vraćao ovu emisiju jednu po epizodu, i po mom mišljenju, nije izgubio...
A. Banshchikova- Da…
E. Afanasyeva- Zato što publika gleda, Ana...
A. Banshchikova- Čak ću reći da, jer ovo je zaista takav eksperiment, vjerovatno...
E. Afanasyeva- Veoma rizično.
A. Banshchikova- Da, i očigledno je bio uspeh, jer mi zapravo pišu na Instagramu velika količina pisma, ljudi su isprva bili jako nekako, kako to, ne možemo tamo preživjeti, ne možemo to u tako malim porcijama...
E. Afanasyeva- Hoćemo još i više, već smo narkomani, da.
A. Banshchikova- Prvo su svi psovali, ali su gledali, da, i gledali, i što smo više bili ovakvi, stvaralo se neko uzbuđenje, sudeći po nekim pismima kako ljudi ovo komentarišu, da su suprotno od čega čekaju. još više i nekako...
E. Afanasyeva- I žele da produže zadovoljstvo...
A. Banshchikova- Ne, oni to žele ranije, ali čekaju i više razgovaraju o tome, i nekako je postalo nekako...
E. Afanasyeva- Rekli ste da imate više, odnosno da imate više pretplatnika na Instagramu i više svuda nakon “Snoop”?
A. Banshchikova- Da, sada imam ogroman broj, jednostavno je, odnosno nedavno sam počeo da koristim Instagram, i veliki broj ljudi mi piše, a nemam ni jednu negativnu reč, nema ni jednu negativnu. ..
E. Afanasyeva- To se zove mrzitelj.
A. Banshchikova- Mrzitelj, da...
E. Afanasyeva- Modernom recju...
A. Banshchikova- Ljudi pišu tako prijatne, apsolutno neverovatne stvari, samo neke, i hvala vam puno na ovome...
E. Afanasyeva- Pa valjda zato što je serija ljubazna i po tvom odnosu se oseća da je napravljena sa dobrotom, a ima i dobrih komedija i tako dalje, ali se snimaju sa žestokom mržnjom prema svemu što radim, mikrofon je malo bliže Daša...
F. Brusnikin- Ne, imali smo tako dobru atmosferu na sajtu.
D. Lavrova- Praktično imamo porodicu, a jako malo, malo ljudi se promenilo tokom tri sezone, odnosno ekipa nam je praktično ista, kostim, šminka, sve su to isti ljudi...
E. Afanasyeva- Sada ćemo napraviti pauzu za vesti na "Eho Moskve" i nastaviti razgovor sa Anom Banščikovom, sada glavnim krvoslednikom naše televizije, da, Dmitrijem Brusnikinom, izvršnim producentom serije "Bhound", i Darijom Lavrovom, producentom serije serije.
E. Afanasyeva- Dobro veče ponovo! Lepi ljudi koji snimaju seriju “Bhound” danas gostuju u programu “Teleguard”, to su Ana Banščikova, glavna glumica, Darija Lavrova, producentica serije, i izvršni producent, Filip Brusnikin.
Ljudi ovdje su uznemireni što smo izgubili vaš chat na YouTube-u, da, sjedio sam na malo drugačijem mjestu, sada vas vidimo, pa ako imate pitanja, primjedbe i komentare, pitajte ih, da, inače ste ovdje Oni već dobro komunicirali i bez nas.
Postavlja se pitanje, na primjer: "Zašto postoji toliko policijskih serija?"
Daria, zašto ima toliko policijskih serija?
D. Lavrova- Pa ne znam, čini mi se da su detektivi, kriminalci, policajci prelepi ili policajke, i uvek je strašno interesantno, ima ih dosta, zašto ne, ako je dobro odrađeno, bahato odrađeno , ako je zanimljivo urađeno.
E. Afanasyeva- Upravo sam vidio dio emisije “Pustite ih da pričaju”, gdje vam je specijalista, zapravo iz kriminalističkog odjela, grubo pokušao reći da se to ne dešava u životu, u TV serijama bi trebala biti ovakva ironija , trebalo bi da bude kao u životu ili je u tvom bio neki drugi zadatak? Anh?
A. Banshchikova- Ma, ne znam, pa ne, verovatno u bioskopu, ne znam, ne znam, Filipe, reci mi, kako bi trebalo?
F. Brusnikin- Uvek kažem, ovo je film, mi ne pravimo dokumentarnu priču...
A. Banshchikova- Da.
F. Brusnikin- Snimamo, da, tako da je jasno da za specijaliste ima dosta grešaka, ali ne govorimo konkretno o tome, bilo je smijesna prica o gradonačelniku Gelendžika, kada smo snimali prvi "Snoop" i pričali su mi o njemu...
E. Afanasyeva- A prvi koji ste imali, zapravo, navodno nije bio u Gelendžiku...
F. Brusnikin- Pa, sakrili smo to, da.
E. Afanasyeva- A grad se zvao drugačije...
D. Lavrova- Divnomorsk, tako nešto...
E. Afanasyeva- Ali jeste li snimali tamo?
D. Lavrova- Da.
F. Brusnikin- Da. Bio je to kao izmišljeni grad. I neko mi je rekao, znači, o razgovoru sa nekim zvaničnikom iz, iz Krasnodar region, znači da je došao neki funkcioner kod gradonačelnika, pa su počeli da pričaju o "Bhoundu", snimili su "Bhound" ovde, da, "Bhound", kaže on, ali slušajte, stvarno imate takav kriminal...
E. Afanasyeva- Da svaki dan morate da rešavate zločine, je li uznemiren?
F. Brusnikin- Bio je uznemiren i napet kada smo došli sa predlogom da gađamo drugog i trećeg...
E. Afanasyeva- Po mom mišljenju, sada mnogi gradovi, naprotiv, prihvataju i stvaraju filmske komisije...
D. Lavrova- Svakako.
E. Afanasyeva- Oni promovišu svoj ponos i samo mi se čini da je Gelendžik tako idealno mesto u vašem filmu, gde želite da se opustite.
D. Lavrova- Pa moram reći da nam je Gelendžik mnogo pomogao, tamo rade apsolutno divni ljudi...
F. Brusnikin- Da.
D. Lavrova- Apsolutno zaljubljeni po nekim sovjetskim standardima, znate, po takvim standardima, ljubitelji bioskopa, koji rade s takvim apsolutno nevjerovatnim entuzijazmom, tako da nam je pomogla kancelarija gradonačelnika Gelendžika, a pomoglo nam je i rukovodstvo Krasnodarskog kraja općenito , a nadam se da ce tako i biti...
A. Banshchikova- A već smo zaljubljeni u Gelendžik...
D. Lavrova- Generalno, mi...
A. Banshchikova- Kao počasni stanovnici...
D. Lavrova- Da, ovo je već naš drugi rodni grad.
E. Afanasyeva- Mislim da da, zaista, dovest ćete toliko novih turista tamo.
"Dobro veče! Sviđa mi se Bloodhound, Ana Banščikova je dobra u tome...” - komentar je Olge iz Moskve. “Ali kada se izgovori, često zvuči nametljivo...”
Oh, izvini, nakašljao sam se.
A. Banshchikova- Kako kako? “Tokom glasovne glume vrlo često, nametljivo, ne previše za heroinu ovog doba...”, ah, ooh, “...oh, uzdasi i mukanje junakinje sredinom serije počinju da nerviraju”
D. Lavrova- Ovo nije sa glasovnom glumom...
A. Banshchikova- Izvini…
D. Lavrova- Treba reći…
A. Banshchikova- Ovo nije za glasovnu glumu, ovo je težak život samo jedne heroine...
D. Lavrova- Ovo je stvarnost.
A. Banshchikova- Teška...
D. Lavrova- Da.
A. Banshchikova- Njena teška ženska partija se jednostavno otkriva.
“Srecno Anji i seriji”
Hvala, Olga!
F. Brusnikin- Hvala ti!
D. Lavrova- Da hvala ti. Ne, pa, u stvari, često se dešava tokom glasovne glume da ponekad postoji uzdah ili se čini...
A. Banshchikova- Ne, to znači oh, uzdasi, ona je takva, ona je, generalno, takva Aleksandra Ivanovna nije najlakša, nije puh, ponaša se nekako, generalno, ona je, ja sam je tako izmislio, ona nije tako, ako sedne, onda joj nije sve tako lako...
D. Lavrova- Pa sve je kao u životu...
A. Banshchikova- Da, sve je kao u životu, da, život joj nije lak, jako se umara i mnogo radi.
E. Afanasyeva- Veoma mi je žao, da, nakašljao sam se i moji gosti su to morali sami da urade...
A. Banshchikova- Mi smo ništa...
E. Afanasyeva- Pitaju, oh, evo pisma, onda.
“Doma, slatka serija, hvala, uspjeh!” - Snežana iz Tambova.
A. Banshchikova- Hvala ti!
E. Afanasyeva- "Dobro veče! Obožavamo seriju, odlična je cast“ – Olga iz Moskve.
Pa, šta su nam još napisali?
“Zašto su tetke uvijek pametnije od svih ostalih?...” - pita Ruprecht, “... Ovo je bijesni seksizam”
Pustimo Filipa da odgovori.
A. Banshchikova- Filipe, hajde, odgovori nam.
F. Brusnikin- Zašto? Oni su stvarno pametni, a ti? Pametni su, zašto da se varamo?
A. Banshchikova- Da.
F. Brusnikin- Dakle, nema seksizma, a tamo imamo lepe ljude...
A. Banshchikova- Ali ne bez njega...
F. Brusnikin- Pa divno, cela ekipa je muška, generalno, sve otkrivaju, pomažu da se sve uradi.
E. Afanasyeva- Pa, ona ih savršeno gradi, i, po mom mišljenju, žene to jako vole...
A. Banshchikova- I sami smo postali kul momci kakvi smo nekada bili...
E. Afanasyeva- Da…
A. Banshchikova- Kad sam bio mlad, sanjao sam da se udam.
E. Afanasyeva- Inače, video sam ovu tvoju u nekim tvojim...
A. Banshchikova- Da.
E. Afanasyeva- Intervjuirajte ovaj citat, mislim da je briljantan.
A. Banshchikova- Pa, ovo nije moj citat...
E. Afanasyeva- A čiji?
A. Banshchikova- Ovo je rekla neka poznata glumica, samo mi se čini da nekako odgovara generalno, za danas, za današnje vreme, možda i...
E. Afanasyeva- Stanje u rodnim odnosima...
A. Banshchikova- Za našu seriju...
E. Afanasyeva- I u Rusiji.
A. Banshchikova- A?
E. Afanasyeva― Prema rodnim stavovima u Rusiji.
A. Banshchikova- Pa, nekako smo uzeli vlast u svoje ruke, a muškarci su nam, generalno, dozvolili šta da radimo.
E. Afanasyeva- Ja još uvijek…
D. Lavrova- Bili smo sretni što smo to dozvolili
A. Banshchikova- Sa zadovoljstvom, da.
F. Brusnikin- Pomažemo iza kamere.
A. Banshchikova- Oni će svoje nekako preispitati, da.
E. Afanasyeva- Da, podsjećam još jednom, govorimo o seriji “Bhound” i pošto nam je Daria Lavrova, producentica, rekla da original ima 8 sezona, nadaju se da će ih biti još, nadamo se i mi, ali kako će da se posao dalje gradi, da li on naređuje kanal, šta će se desiti, jer, pa, tragična smrt Dmitrija Vladimiroviča će verovatno zakomplikovati posao, Darija?
D. Lavrova- Pa, vidite, sada se, naravno, vode pregovori sa kanalom oko nastavka, svi smo zapravo i jesmo, prvo, kad se sve desilo, bili smo, e, samo, mi, naravno, nismo ni razgovarali o tome, ali nakon toga, kako je to postalo, takav uspeh je došao iz treće sezone i mi, i Anya, i ja primam pisma, pričam sa ljudima, i svi pričamo i razumemo da svi žele, ovi likovi su svima postali porodica, to je zašto će najvjerovatnije biti nastavka, vjerovatno se stvarno nadamo da će biti, ali što se tiče kandidata za direktora, ovo je sada najteže pitanje, jer osim što, naravno, nikada više neće biti ista osoba, mi svi ovo dobro razumeju, ali ovo je ogromna odgovornost, i da vam kažem iskreno, pregovaram sa nekoliko ljudi, i pre svega svi kažu, Dash, pa ovo je strašna odgovornost, razmišljamo , moramo razmisliti, ali nadam se da sad ako, neću imenovati imena, ali u principu se nadam da će nastavak biti dostojan, ovo nikako nije zamjena, bit će to malo drugačiji nastavak, ali sa istim junacima, sa istim raspoloženjima i sa istom prelijepom Anjom, koja je, naravno, duša, srce i lice ovog divnog projekta.
A. Banshchikova- Pa, bez Dmitrija Vladimiroviča, naravno, biće teško zamisliti, ponekad se osećam ovako, ne mogu ni da zamislim, odnosno čini mi se da to nekako nije važno, ja ipak, sve vreme mi se čini da je sa nama i nekako, a ja i dalje nekako sve vreme pričam o Dmitriju Vladimiroviču, kao da je tu pored nas, i nekako, i ne mogu da zamislim, čini mi se da je kao Pa, ne razumem kako ce biti bez njega.
D. Lavrova- Niko još ne razume.
E. Afanasyeva- Filipe, evo samo još jednom mogu da izrazim saučešće, posebno tebi...
F. Brusnikin- Hvala ti…
E. Afanasyeva- Kao sin znam da vam se rodio najmlađi sin, dali ste mu ime Dmitrij...
F. Brusnikin- U čast tate, da.
E. Afanasyeva- Da li se ovo skoro vremenski poklopilo sa odlaskom vašeg oca?
F. Brusnikin- Pa…
E. Afanasyeva- Nekoliko dana razlike?
F. Brusnikin- 10, da.
E. Afanasyeva- Znači, tata je otišao, a sin se rodio 10 dana kasnije?
F. Brusnikin- Da, u 11.
E. Afanasyeva- Posle 11. Znate kako oni veruju, ne veruju u preseljenje duša...
F. Brusnikin- Da, ovo je zapravo...
E. Afanasyeva- Mistično.
F. Brusnikin- Evo, 40 dana, kada je to bio, jedan od mojih momaka iz njegovog, od mog oca, Zolotovitskog, po mom mišljenju, ispada, takođe Roman Efimovič Kozak, kada je umro...
E. Afanasyeva- Da ti…
F. Brusnikin- Ćerka mu se porodila bukvalno nedelju dana kasnije, tako nešto, preseljenje...
E. Afanasyeva- Tatina duša je s tobom u novom Dmitriju Brusnikinu.
F. Brusnikin- Pa da. Odnosno, sada postoji, da, Dmitrij Brusnikin.
E. Afanasyeva- Da, razumem koliko ste svi siroče, ali neka Bog da tvojoj porodici, tvojoj majci hrabrosti da nastaviš život...
F. Brusnikin- Hvala vam puno.
E. Afanasyeva- Zato što sam shvatio da su Brusnikinci ostali kod moje majke, zar ne?
F. Brusnikin- Sad ona vuče, da, celu ovu priču, jer, eto, zasad nema zvaničnih zakazivanja, ali mislim da će se sve ovo desiti.
E. Afanasyeva- Pa, još jednom izražavamo naše najdublje saučešće...
F. Brusnikin- Hvala puno.
E. Afanasyeva- I ona ima snage da podigne sve što je bilo, a vi imate snage da nađete reditelja koji ovo može da nastavi.
Hajde da pročitamo i šta pišu, ćaskamo na Jutjubu, oni, po mom mišljenju, veoma dobro diskutuju o seriji, tvojoj i drugima.
“Koji je vrhunac “Bhounda” u odnosu na “Glupar”, “Tajne istrage” i “Kamenskaya”?”
Sergej, verovatno ne baš...
D. Lavrova- Samo nisam gledao...
E. Afanasyeva― On gleda ženske serije jer “Glukhar”, iako se “Tajne istrage”, “Kamenskaja” vjerovatno mogu uporediti, to su serije iz različitih vremena, “Tajne istrage” po meni traje 18 sezona negdje, to znaci generalno...
D. Lavrova- Da, imaju, naravno...
E. Afanasyeva- Ta heroina se poklopila sa svojim vremenom.
D. Lavrova- Slažem se, da, ali tu možete porediti po ljubavi ljudi, rekao bih, ali, naravno, po raspoloženju, pa čak ni po realizmu, ne možete porediti, jer je "Tajna istrage" ipak više, više dokumentaristički zasnovana serija, a mi, naravno, imamo potpuno drugačiju heroinu, naša junakinja je takva eksplozija, eksplozija, uvijek nekako neuredna, raščupana, tako užasno smiješna, i kako sama Anya kaže, prokleto šarmantna , žena tamo je potpuno drugačija, ona je uvek, ona je uvek u formi, čak i kada nije u formi, a naša žena, naša heroina...
E. Afanasyeva- Uvek je bez uniforme, čak i kada je u uniformi.
D. Lavrova- Ona uvek nije u formi, čak i kada je u formi, to je apsolutno tačno.
E. Afanasyeva- To je jasno.
D. Lavrova- Da.
E. Afanasyeva- Ali sećam se priče, pre verovatno osamnaest godina, ako ne i više, da se glumica, izvođačica uloge, Ana Kovalčuk, porodila skoro pred kamerom, jer je njena junakinja tamo rodila, koliko ja znam, vašu ćerku. je rođen između godišnjih doba, da?
A. Banshchikova- Rođena je pre ove dve...
E. Afanasyeva- Prije dvije, odnosno, ipak ste prvu sezonu snimali bez nje?
A. Banshchikova- Da.
E. Afanasyeva-Da li se već drugi put pojavila u vašem kadru?
A. Banshchikova- Pojavila se, da, sasvim slučajno, pojavila se.
E. Afanasyeva- Da, a čak je i ona bila dječak tamo?
A. Banshchikova- Bila je dečak, da, bila je tako divna, već sam vam negde rekao, Dmitrij Vladimirovič je takođe rekao kako će biti, kako će biti, kako će biti smešno kada poraste i kaže da sam ja bila Mašenka, i igrala Juročku, biće nekako, ali ako samo kaže, bila je Mašenka, igrala Mašenku, pa, nekako je nezanimljivo...
F. Brusnikin- Nistai nteresantno…
E. Afanasyeva- Praktično Sofija Kopola, koja je glumila očevo, da, bebu, dete u sceni tog čuvenog...
F. Brusnikin- Da.
E. Afanasyeva- Krštenje, pa to je to.
Da podsetim još jednom, reč je o seriji “Bhound”, ovu seriju producirala je divna kompanija “Star Media”, inače je nikada nismo nazvali...
D. Lavrova- Da da.
E. Afanasyeva― Tamo gdje Daria Lavrova, producentica, radi, Filip Brusnikin, izvršni producent, a sada Anna Banshchikova glumi u ovoj seriji.
Hteo sam da pitam, ipak, još uvek radite sa kanalom i teško je imenovati datume, možda mi možete reći koje još projekte Star Media priprema...
D. Lavrova- Oh, imamo puno projekata, a Vlad Ryashin je potpuno sličan našem generalni proizvođač, on je takva raketa koja uglavnom nekontrolisano juri prema zvijezdama, ali ja mogu, izgleda da imamo nekoliko producenata, mogu samo reci da ima dosta u razvoju, snima se nekoliko projekata, Filip i ja smo tek zavrsili veoma interesantan rad sa Andrejem Ešpaijem, ovo je takođe, inače, adaptacija projekta doktora Fostera, ovo je BBC, koji takođe ima 2 sezone i tamo je bio veoma uspešan, upravo smo završili, imali smo Viku Isakovu na čelu uloga, a cijela konstelacija samo sa njenim glumcima, apsolutno prodorna drama...
F. Brusnikin- Glumačka ekipa se ozbiljno spremila.
D. Lavrova- Da, veoma ozbiljna glumačka ekipa. O ženi koju već u prvoj epizodi žena sazna da je muž vara, kao da nije intriga, to je sve...
F. Brusnikin- Ne pričaj mi sve o filmu...
D. Lavrova- Da, ne, zapravo, to je sve, zapravo, sve što se može ispričati o ovoj priči, onda počinje triler, koji se dešava praktično u glavi ove žene, i kako žena postaje potpuno, potpuno drugačija, i shvata da sve život, koji je imala, ona, u stvari, nije postojala, sasvim životna priča.
E. Afanasyeva- Vidio sam da radite na "Srce Parme", projektu...
D. Lavrova- O da, ovo je naše...
E. Afanasyeva- Reci mi...
D. Lavrova- Da.
E. Afanasyeva- Filipe, možda mi možeš nešto reći, nastaviće Darija, jer...
F. Brusnikin- Pa…
E. Afanasyeva- Neka vrsta grandioznog zamaha...
F. Brusnikin- Veliki, složen projekat...
E. Afanasyeva- Je li ovo serija ili film?
D. Lavrova- Pa, sad razgovaramo o oba.
F. Brusnikin“Radimo to dosta dugo, a sada smo konačno krenuli u neku vrstu izgradnje kulisa ovih ogromnih...
E. Afanasyeva- Kakvu dekoraciju treba napraviti da ovo bude 15. vijek?
F. Brusnikin: 15- 2. vek, da...
D. Lavrova- Da.
F. Brusnikin- Ovo je 15. vek, a ovo je Perm, drevni ruski grad Perm, koji se zvao Čerdin, pa, on još uvek postoji, usput, ovaj grad, Čerdin, pa, sad je tako običan, uopšte, Ruski grad u zaleđu, a tada je bio takav centar Permske kneževine, pa to je komplikovano, komplikovano...
E. Afanasyeva- A gde su sami ukrasi, tu su negde Perm region?
F. Brusnikin- Deo scenografije će biti izgrađen u Permskoj oblasti, deo scenografije će biti izgrađen u Moskovskoj oblasti, a deo scenografije će biti izgrađen u paviljonu.
E. Afanasyeva- Pa, u stvari, verovatno ste i vi snimali kada ste imali Gelendžik u Gelendžiku, a verovatno i policijsku upravu zbog logistike snimanja...
D. Lavrova- Moskva.
E. Afanasyeva- Ovaj studio je ovde, da.
F. Brusnikin- U Moskvi, naravno.
E. Afanasyeva- Iren Bajron je na našem Jutjubu primetila da Darija ima veoma lep džemper, divne boje.
D. Lavrova- Boja džempera?
E. Afanasyeva- Da.
D. Lavrova- Hvala ti.
E. Afanasyeva- Vidiš koliko smo pažljivi...
D. Lavrova- Hvala ti.
A. Banshchikova- I mi smo odmah primetili.
E. Afanasyeva- Da, i mi smo to primetili.
"Nisam mogla da se otrgnem od detektivske serije Grantčester", piše Tina.
Stas pita: „Dobro veče svima! Gledao sam malo prvu epizodu, Anya je dobro pristajala za glavnu ulogu, super izgledaš, reci mi šta je vrhunac?”
Dakle, generalno, po mom mišljenju, ovo je ono o čemu govorimo...
A. Banshchikova- To je sve o čemu pričamo, da.
E. Afanasyeva- Govorimo o vrhuncu. Po mom mišljenju, vrhunac u ovom slučaju je kako ste to uspješno postavili na rusko tlo, jer vrlo često u adaptacijama, kada postoje čak i divni, kako je Daria rekla, vertikalne afere koje su građene dramaturški, ali teško je povjerovati šta se može dogoditi nas u našoj zemlji, kako, koliko je bilo teško spustiti sve te priče na naše tlo?
D. Lavrova- Pa, "Bhound" nije bio težak kao "Zakon i red", jer je "Zakon i red" čista proceduralna, odnosno ima dosta forenzičkih pravnih stvari...
E. Afanasyeva- Koje su za nas veoma različite...
D. Lavrova- Pa, naravno, oni su ovde drugačiji, ali „The Bloodhound“ je ipak više izgrađen na ljudskim dramama, ovim okomitim pričama, detektivskim pričama, i želim da kažem da imamo 3 odlična scenarista, Denisa Červjakova, Volodju Arkušu i Sergeja Stepanov, a pridružio nam se i Jusup Razikov, inače, poznati reditelj, radio je i drugu, treću sezonu i nadam se da će, ako sve bude kako treba, nastaviti da radi sa nama, ovo su ljudi koji su jeli, generalno - onda, serijal "Bhound", koji je pronašao ovaj stil govora o karakteristikama naše heroine, i postavio određeni ritam scenarija, a oni samo gledaju originalne priče, biraju one koje se mogu prilagoditi, eto, jer tu su npr. poslovi nekih lokalnih svojstvenih Americi, migranti, na primjer, da, koji se generalno prenose i na naše tlo, jer ja ponovite još jednom, ovo je ljudska drama, odnosno ako je neko ubijen voljen, onda nije bitno ko je, sta je, pa da, tako nesto, malo ce se razvijati lanac mozda na drugi nacin, a motivacije, tacnije motivacije ce biti iste, samo će nam tok istrage biti malo drugačiji, odnosno nije bilo teško, reći ću ovo, bilo je zanimljivo.
E. Afanasyeva― Daria Lavrova, producentica serije “Bhound”. rekli ste o karakteristike govora i tako dalje, da li su oni, scenaristi, to odmah našli ili je Anya dodala nešto svoje kasnije i postepeno se razvijala?
D. Lavrova- Pa, Anja je, naravno, dodala dosta svog, jer Anja ima nekog takvog u životu, Anja, ako mi dozvoliš, da, ja...
E. Afanasyeva- A šta je tvoje, neke reči ili navike u govoru?
A. Banshchikova- Ne, čini mi se naprotiv, primećujem da u životu govorim prilično brzo, ali Aleksandra Ivanovna govori potpuno drugačije, ona nekako drugačije konstruiše stvari, prvo...
D. Lavrova- Ona takođe brzo govori...
A. Banshchikova- Ona nije...
D. Lavrova- Mislim da je u tome lepota.
A. Banshchikova- Ne, naprotiv, šta si ti...
E. Afanasyeva- U odnosu na…
D. Lavrova- Ona brblja.
A. Banshchikova- Ne, ona govori vrlo sporo o nekim stvarima, vrlo jasno, vrlo jasno...
F. Brusnikin- U poređenju sa Anjom, ona govori sporo...
A. Banshchikova- Da, u poređenju sa Anjom, ona govori polako, da.
E. Afanasyeva- To je jasno. Ko je došao na ideju da jedemo kolače, da li je to bilo u originalu?
D. Lavrova- Ovo su naši scenaristi, to je bio njihov trik.
E. Afanasyeva- Koliko puta, An, sa užasom gledam kao žena i pomislim, koliko puta, da li se Anja plašila da se ugoji na ovim kolačima?
A. Banshchikova- Uvek pitaju da li jedemo tako često, ne znam, nisam se plašila, nisam, ne plašim se...
E. Afanasyeva― „Volimo seriju...“, piše Kristina Poddubnaja na našem kanalu „Echo Culture“ na YouTube-u, „...već je nemoguće zamisliti veče bez nje. Ana je prelepa"
A. Banshchikova- Hvala ti!
E. Afanasyeva- Sergeja zanima: "Ana, zar nisi radila barem jedan dan u policijskoj stanici zbog iskustva?"
A. Banshchikova- Ne, znaš, čisto, mi radimo na čistoj intuiciji.
E. Afanasyeva- Pita Olga: "Nikad nisam gledala, zašto se prikazuje na "Kulturi"?"
Ne, to ne prikazuju na "Kulturi", već na "Prvom kanalu", a ti Olga...
D. Lavrova- NRZB.
E. Afanasyeva― Na kanalu „Echo Culture“.
A gde bi drugo mogli da pričamo o tom delu, osim "Snoop", koji imaju Filip i Ana, imate...
A. Banshchikova- Da, trenutno sam...
E. Afanasyeva- An...
A. Banshchikova- Sada snimam, inače, iu kompaniji "Star Media"...
E. Afanasyeva- Pa…
A. Banshchikova- Evo…
E. Afanasyeva- Našli ste jedno drugo.
A. Banshchikova- Pronašli smo se, da, u drugom projektu, koji se zove, zvaće se “Očajna”, ovo je priča o dve očajne devojke.
E. Afanasyeva- Očajne domaćice?
A. Banshchikova- Pa, nisu domaćice, ali su očajne, i savladavaju svakakve uspone i padove u životu.
E. Afanasyeva- To je jasno.
Hteo sam da znam, ostale su 4 epizode, da ne pokvarim, ali odjednom ima ljudi koji nisu gledali ponovo 3 sezone, ali mozes da ih zakacis sada, mozda sutra pogledaju epizode, prekosutra, i gledajte prethodne, šta biste im rekli? Daria Lavrova?
D. Lavrova- Pa to se mora pogledati, jer imam rođaka, sestru mog muža, koja mi posle svake epizode piše ljutite poruke, na primer, jesi li ga ubio, zašto, ili će, na primer, ostati invalid, zašto da li ti ovo radis, pa, ona sve to shvata veoma ozbiljno...
E. Afanasyeva- A producenti koji su ovo snimali pre godinu i po, ili pre godinu dana, ne razumeju uvek o kakvom poslu je reč, zar ne?
D. Lavrova- Oh, ne, grešiš...
E. Afanasyeva- Ili zaista pratiš?
D. Lavrova- Zato što smo mi, eto, predali epizode, zapravo smo radili postprodukciju na ljeto...
E. Afanasyeva- Dakle, emitovali ste?
D. Lavrova- Pa, praktično, jer sam tamo svaku epizodu gledao 16 puta, tako da se odlično sjećam svega, i moram reći da se mora pogledati, jer za svaku epizodu postavljamo toliko pitanja o tome kako će naš lični život razviti heroine.. .
E. Afanasyeva- Ovo je glavna stvar za publiku...
D. Lavrova- Imamo je, da tako kažem, trudnu, bez muškarca...
A. Banshchikova- Da, imamo takvu heroinu, da, ona...
D. Lavrova- Kako živeti, kako živeti...
A. Banshchikova- Nije jasno od koga je trudna, ali će to, po svemu sudeći, postati jasno kad-tad, a znate, moramo da gledamo, jer čak i muškarci...
D. Lavrova- Ovo će postati jasno.
A. Banshchikova- Rekoh ti negdje nedavno, jer se to desilo, toliko me se dojmilo, stojim u saobraćajnoj gužvi i neki čovjek mi, znači, pišti...
E. Afanasyeva- Jeste li saznali?
A. Banshchikova- Anja, da, Anja, otvori vrata, mislim, ne znam, hoće da me upozna, ali on, reci mi, molim te, reci mi, Aleksandra Ivanovna će biti sa Borisom ili ne, ali čovek je tako ozbiljno...
E. Afanasyeva- Čovječe…
A. Banshchikova- Kažem, šta si, da, pa vidi, čak i muškarci, vidiš, su zainteresovani, pa provjeri i ti koliko ćeš biti uključen.
E. Afanasyeva- Evo još grubljeg pitanja: "Gledao sam sve američke, nisam vidio vaše, ali teško je sami smisliti zaplet?" - Alexander.
A postoji i delikatnija verzija: „Zašto imamo toliko licenciranih serija, zašto se ne okrenemo rimejkovima, na primjer, starih sovjetskih filmova? Odličan detektivski triler bi bio napravljen od „Vaspitanja okrutnošću kod žena i pasa“, predlaže Olga iz Moskve.
D. Lavrova- Pa, da budem iskren, kada sam išao na program bio sam siguran da će se takvo pitanje postaviti i mogu reći, odgovarajući na prvi dio pitanja, da je to zaista jako teško, imamo ogroman problem. sa scenaristima, sa scenarijima, tj.
E. Afanasyeva- Uprkos činjenici da ima puno filmskih škola i svega...
D. Lavrova- Uprkos tome, apsolutno, čak bih i ja rekao da to ponekad nije uvek dobro. Ima milion divnih ideja, ali vrlo malo ljudi zna i zna šta dalje s njima...
E. Afanasyeva- Niko ne zna kako da gradi...
D. Lavrova- Poravnaj, da...
E. Afanasyeva- Dramska konstrukcija je tačna.
D. Lavrova- Da, a pogotovo finale, uvijek imamo problem sa finalom, tako da nam je, naravno, lakše raditi sa već razvijenim dizajnom, pogotovo što postoji potpuno drugačiji ciklus proizvodnje, a oni pišu dugo vrijeme, a puno ljudi piše, tako dobro, iskreno da kažem, jednostavnije je, jednostavnije i ugodnije za produkciju ako neko može poslati dobar scenario...
E. Afanasyeva- Reci mi odmah gde da ga pošaljem.
D. Lavrova― Na adresu “Star Media” čekamo, jako se radujemo dobrim razvojem, samo ne samo idejom, kao idejom, nego hajde da snimimo o, ne znam, o ružičastom medvjedu koji je dobio izgubljen negde, pa, hajde šta dalje?
F. Brusnikin- Šta mu se dešava...
D. Lavrova- Šta mu se dešava...
F. Brusnikin- Sa ovim medvedom.
A. Banshchikova- A zašto se izgubio?
F. Brusnikin- Pa, snimamo, snimamo ponekad...
E. Afanasyeva- Filip Brusnikin, da.
F. Brusnikin- I imamo originalne priče...
E. Afanasyeva- Ne, pa "Srce Parme" je mnogo originalnije...
D. Lavrova- Ovo je Aleksej Ivanov...
E. Afanasyeva- Da, to i ja kažem, mnogo je originalnije...
D. Lavrova- Pa, isto tako, nije da je neko smislio, to je roman.
F. Brusnikin- Da, i to se dešava često, ali toga jednostavno nema mnogo. dobre stvari, ali postoji, zašto, ima dobrih scenarista, autora, sad se mlađa generacija ponekad jako veseli, eto, čak i gledajući šta se dešava u pozorištu, samo ima puno mladih divnih autora sa jako dobrim materijalom.
E. Afanasyeva- Pa, nadajmo se da će porasti...
F. Brusnikin- Trebalo bi, naravno...
E. Afanasyeva- Doći će i na TV serije. Anh, koliko sam shvatio, opet jedan video fragment programa "Pustite ih da pričaju", vaša starija djeca, sinovi, gledaju seriju i jako te zaštitili od tog kriminalističkog službenika...
A. Banshchikova- Da, oni su zapravo zaljubljeni u "Bhounda", nikad ništa ne gledaju, nijedan od ovakvih filmova, ali su se iz nekog razloga zaljubili u njih, i gleda ih cela škola, a ja tamo...
E. Afanasyeva- Zato što mama svira ili vole nešto drugo?
A. Banshchikova- Ne, ne zato što mama, baš u tome je poenta, da im se samo sviđa "Bhound", i svi se upuštaju u sve te zaplete, a Miša je tu stalno, na primjer, sa Sašom, gleda, nemoj da odvlačiš pažnju , oni prate radnju, zanimaju se, i oni nekako, nekako je ovo postala takva dječija serija, u nekom smislu i serija, jer nekako poštuju tamošnju školu, generalno, i branili su mene, da.
E. Afanasyeva- Filipe, gleda li tvoj najstariji sin ili još ne...
F. Brusnikin- Gleda, gleda, gleda "Bhound"...
D. Lavrova- Pa je tamo snimao.
F. Brusnikin- Čak je i snimao...
E. Afanasyeva- Dakle, tamo gde je on sniman, već smo znali za Anjino dete, a gde je snimljen vaš sin...
A. Banshchikova- Svi su zajedno...
F. Brusnikin- Oni su zajedno sa Aninom...
E. Afanasyeva- Da?
F. Brusnikin- Da, tražili su mačku, tražili mačku...
E. Afanasyeva- To je jasno.
F. Brusnikin- I zamenili su ga za bombone, generalno, cela stvar.
E. Afanasyeva- To je jasno…
F. Brusnikin- Ne, on gleda i, naravno, sad, otkako je krenuo u školu, obično nema vremena da je odgleda do kraja, jer ga stavljaju u krevet, ali...
A. Banshchikova- Nedavno mi je pisala i jedna majka smešno pismo, napisala da je ovo noćna mora, ne možemo, imamo samo loše ocene, jer kako uopšte da radimo domaći, jer ni moj sin to ne radi, niti ja mogu da pomognem...
E. Afanasyeva- Zato su ostavili po jednu epizodu, a ne dve...
D. Lavrova- Da, upravo zbog ovoga.
E. Afanasyeva- Ne završava se sve sada u pola 12.
F. Brusnikin- Da.
E. Afanasyeva- Pa, naše emitovanje se brzo završilo, pričali smo o seriji “Bhound”, onima koji je vole predstoje još 4 epizode ove nedelje i zaista se nadamo da će uprkos tako tragičnom nenadoknadivom gubitku reditelja Dmitrija Brusnikin, i dalje ćeš raditi, a ovo će biti u spomen na njega, na tvog oca Filipa.
Elena Afanasyeva, zbogom, sve najbolje! Hvala, Daria Lavrova...
D. Lavrova- Hvala puno!
E. Afanasyeva― Hvala Anji Banščikovoj i Filipu Brusnikinu...
F. Brusnikin- Hvala puno!
E. Afanasyeva- Zbogom!
Odabravši profesiju glumice, Anna Banshchikova nikada nije požalila. Njene heroine dirnu u dušu publike. To je bio slučaj, na primjer, sa Aleksandrom Kušnir iz serije “Bhound”. Sigurno će se isto desiti i sa nova heroina Rita iz serije “Desperadoes” filmske kompanije StarMedia, koju trenutno snima Anna Banshchikova.
Imate problema sa spavanjem
- Ana, da li je tačno da sada, kada se snima serijal "Desperadoes", odlaziš od kuće u šest ujutru da bi mogao da budeš na snimanju do sedam?
Da. Neću reći da je lako, ali sa troje djece morao sam postati jutarnji čovjek. Čak i kad imam slobodan dan, sama vodim djecu u školu. I kad pomislim da bi danas trebalo malo odspavati, ipak ustanem i ispratim ga. Treba sve provjeriti: ko je šta obukao, ko je šta uzeo ili zaboravio da uzme... Dakle, postoje problemi sa spavanjem: ne spavam puno...
- Svi kod kuće znaju: gde je mama otišla, gde snima, koja je njena uloga u novom filmu?
Nije da se udubljuju u sve detalje, ali znaju da, na primjer, ovog puta, na snimanju serije "Desperadoes", jurim negdje po šumi!
Rita će sve srediti
- Recite nam nešto o svojoj ulozi u ovom projektu. Kažu da na našoj televiziji nikada nije bilo serije ovog formata.
Scenario mi se odmah dopao jer je to priča o dvije zaista očajne žene. Drugu glavnu ulogu tumači Anna Snatkina. Mislim da će krajnji rezultat biti prepoznatljiv portret moderna žena koja se u ovom životu oslanja samo na sebe. Heroine poput naše mogu savladati svaku prepreku. Generalno, cool cure! Moja heroina Rita, šta god da se desi, sve će rešiti, sve rešiti...
- Kako su vaše junakinje završile u šumi?
Ne samo u šumu... Imamo - zanimljiv scenario: Uvek smo u pokretu, u pokretu. I meni se jako sviđa.
- Po čemu se vaša heroina razlikuje od heroine Ane Snatkine?
Neću vam sve reći, ali oni su apsolutno iz različitim svetovima. I igrom slučaja završe zajedno, jer moraju spasiti svoje živote. Odnosno, ovo su takvi prijatelji u nesreći.
Sa režiserom Dmitrijem Brusnikinom/Fotografija Vadima Tarakanova i pres službe Prvog kanala (novinska agencija Stolitsa)
Drago mi je kada me ljudi ne prepoznaju
- Ima li poteškoća u radu? Ili je s vašim iskustvom u struci sve lako?
Glavna stvar je da se iskustvo ne pretvori u takvog "konja". Znate kako kažu: ovo je njena jača strana! U našem bioskopu, inače, to je iz nekog razloga dobrodošlo. Umjetnici pronalaze svog "konja", a onda, u najboljem slučaju, mijenjaju džemper za novi projekat. Znate li da je ovaj umjetnik potpuno isti u životu, ili mu možda jednostavno ne nude ništa osim da glumi samog sebe. Nekako sam sretan u tom smislu. Moji fanovi na Instagramu često objavljuju video snimke montirane iz raznih filmova sa mojim učešćem. A u komentarima ljudi pišu da me na nekim slikama ne prepoznaju - misle da je druga osoba. Ovo je najveća pohvala za mene kao glumicu.
-Ideš li na audicije? Ili režiseri samo sanjaju o tome da dobiju Annu Banshchikovu?
Još uvijek je uobičajeno da se održe kastingi. Recimo da me je direktor vidio negdje unutra uloge karaktera, a želi da isproba drugu - jasno je da bi trebalo da me pogleda u drugoj situaciji. Da sam direktor, vodio bih i audicije.
Nema vremena da budemo prijatelji
- “Desperadoes” je i film o ženskom prijateljstvu?
Da naravno!
- U životu, sa kim ti je lakše da se družiš - sa ženama ili muškarcima?
Sa dobrim, veselim, duhovitim ljudima! Uglavnom, kad imaš troje djece i toliko posla, nemaš vremena za prijatelje. Moji prijatelji i ja se nismo vidjeli godinama, samo razgovaramo telefonom. Svo prijateljstvo i komunikacija je dok ste zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi i možete birati nečiji broj. Ali postoje bliski ljudi koje, iako niste vidjeli godinama, znate da ih možete pozvati u bilo koje doba dana i noći, a ako je potrebno, oni će priskočiti u pomoć. I ja ću doći.
- Da li vam smeta što je “The Bloodhound” nominovan za televizijsku nagradu TEFI, ali je nije dobio?
Ne, naravno, preklinjem! Prošle godine sam bila nominirana za najbolju glumicu za svoju ulogu u malom filmu. I cijela zemlja je gledala “The Bloodhound”, svi su je voljeli, bilo je vrlo toplih recenzija filma i svi su mi rekli da je junakinja postala kao porodica. Ali takve nagrade su toliko konvencionalne da ih tretiram sa humorom. Glavna stvar je da nas ljudi vole.
- Hoće li biti još jedne sezone "Snoop"?
Prvi kanal je bio preplavljen pismima u kojima se tražilo da vrate seriju. Nadam se da će sve uspjeti.
Postao "savremenik"
- Reci nam nešto o radu u pozorištu. Jeste li upisani u trupu Sovremennik?
Da, pozvala me je Galina Borisovna Volček. Do sada izvodim samo jednu predstavu - “Misteriozno noćno ubistvo psa”.
- Da li imate osećaj da ste „novi klinac u razredu“, ili se već dugo poznajete van pozorišta?
Prvo, svi se, naravno, poznaju: već sam igrao sa mnogim glumcima, glumio u filmovima, a s nekima sam samo prijatelj.
- Koji pozorišna dela naprijed? Planirate li neke ture?
Objavljena je predstava sa Maratom Bašarovim - “[email protected]”. Nedavno je bila premijera. Raspored obilaska Imam ga na Instagramu. Nedavno sam počela da održavam Instagram, i nekako mi se sviđa. Zapravo je sjajno kada ljudi ostave 700 komentara na vašu fotografiju. Ili 15 hiljada lajkova. I sada, ako iznenada loše raspoloženje, čitam šta mi pišu. A ima toliko prijatnih stvari, tako toplih reči!
Ćerka voli da pleše
- Imate li dovoljno snage da uradite sve što želite da pokrijete?
Ako ste zainteresovani, mogu se mobilisati iz ruševina. Ali samo ako je zanimljivo.
- Kako sve snaći kada imaš tako nepredvidivu profesiju, troje dece, pa čak i veoma malu ćerku...
Ne znam kako, ali moramo sve da uradimo! Život je sada ovakav: ili uspeš sve ili ništa. Zašto i kuda toliko žurimo, drugo je pitanje.
- Da li je vaša baka, koja je bila glumica i koja vas je od detinjstva doživljavala kao glumicu, bila svedok vašeg uspeha?
Baka je znala da sam ušao pozorišni univerzitet, čak je, da tako kažem, insistirala na tome. Iako sam bila skromno i stidljivo dijete, u meni je bilo teško vidjeti glumicu. Ali moja kćerka Maša je potpuno drugačija: voli plesati i nastupati.
- Šta zanima vaše sinove?
Toliko toga nemate vremena da pratite. Najstariji svakog vikenda ide u muzeje: zanima ga umjetnost i historija. Mlađi sin Zanima me fudbal i idem u klub svaki dan. Nakon Svjetskog prvenstva, momci su bili oduševljeni fudbalom, i bilo je tako sjajno! Sada planiramo da idemo u Manchester na utakmicu. Sada čak i ja znam mnogo o fudbalu.
- Kako se odmaraš?
Na moru. Takođe sam voleo da putujem po Rusiji. Imamo apsolutno jedinstvena mjesta- Plyos, na primjer. Ili Kalinjingrad, postoji zapanjujuće selo Jantarni.
Nisam sam - i to je sreća
- Znaš li da kuvaš?
Generalno, mogu sve. Na primjer, peglam košulje bolje od bilo koga drugog. I dobro kuvam. Ali ja to nikada ne radim: nemam vremena.
- Šta još ostaje san?
Putujte cijelim svijetom. I takođe napisati scenario. Napisaću to jednog dana, već imam u glavi. Mora biti tiho da mogu samo sjesti i napisati. Ali za sada nisam sama. I danas je ovo moja velika sreća.
Počelo je snimanje treće sezone serije "Bhound", a glavna glumica Anna Banshchikova otišla je u Gelendžik sa svojom sedmomjesečnom ćerkom Mašom. Djevojčice će biti odvojene od ostatka porodice nekoliko mjeseci.
- U Gelendžiku je dobro, dete diše morski vazduh. Kada su počeli da snimaju drugu sezonu, Maša je imala... mesec dana! Već je sedam sati. Zbog činjenice da je glavna glumica neočekivano zatrudnjela i trebala se poroditi, bilo je nemoguće promijeniti njen raspored rada. Producenti “The Bloodhounda” su, naravno, razgovarali o mogućnosti odlaganja početka snimanja, ali... Po scenariju je ljeto, što znači da ga treba snimati u toploj sezoni, a ne za godinu ili pet, inače kakav je ovo nastavak serije? Uglavnom, nije se imalo kuda povući, sa drugom sezonom smo kasnili samo nekoliko sedmica i počeli smo s radom ne krajem marta, već u aprilu. Snimali su brzo, živopisno, lako, praktično u jednom kadru. Druga sezona je završila čak brže nego što je planirano. Na proleće sam nameravao da hranim Mašu između scena, dogovorio sam se o tome sa producentima, ali u našem mahnitom režimu nemoguće ju je odvući na set. Radila sam, dadilja je šetala sa Mašom uz obalu mora. Hranila se samo tokom ručka i noću. Zbog vječnog nedostatka sna, na set stižete umorni, ali zvuči komanda reditelja Dmitrija Brusnikina: "Motor!", i to je sve - i energija i oči gore.
- Anja, ne mogu a da ne pitam, kako je ponovo postati majka sa 42 godine?
Ovo je dar, Božji dar. Sanjala sam o trećem detetu, ali sam se plašila da donesem odluku.
Da li je vaš strah povezan sa vašom profesijom? Da li ste se plašili da ne ispadnete sa slike i da se previše udebljate? Ili je jednostavno nemoguće izaći na kraj sa troje djece?
Nisam osoba koja se plaši viška kilograma i nekako ne izgleda kako treba, nije me briga za to. U osnovi sam se plašio. Sinovi su se rađali jedan za drugim, s razmakom od dvije godine. Osjećala sam se kao da se uvijek rađam, hranim, rađam, hranim. I iako nikada nije sjedila kod kuće, već glumila, čak i kada su oboje bili vrlo mali, ipak je u svemu tome provela mnogo godina.
Dok snimate na jugu, starija deca ostaju u Moskvi - i na proleće i sada. Kako se nosite sa odvojenošću od njih?
Možete se osloniti na mog muža, mene ovo uopšte ne brine, deca i tata su dobro. Valjda će se u mom odsustvu moji sinovi i tata dosta opustiti... (Smijeh.) Osjećam se kao dispečer u nuklearnoj elektrani: trebam danonoćno držim prst na pulsu porodice. Mnogo mi nedostaju moji sinovi. Ljeti, za vrijeme raspusta, letjeli su kod mene, ali sada neće tako. Počela je školska godina, dečaci su se preselili nova škola, a ovo je veliki stres, ne znam ni kome je više - djeci ili roditeljima. Sve novo! Nastavnici, učenici, njihovi roditelji, klubovi, sekcije! I moram imati vremena da shvatim sve ovo.
- Inače, kako im se sviđa mamina? nova uloga? Jeste li gledali "Bhound"?
Deca obožavaju ovu seriju, zaljubili su se u moju Aleksandru Kušnir. Vjerovatno zato što je poštena, pomalo neočekivana, voli jesti slatkiše i općenito je cool. Djeca se ne mogu prevariti, a ni odrasli: svi vole “Snoop”, što znači da naš rad nije uzaludan.
- Ako vas zamolim da nastavite frazu o sebi: "Anya Banshchikova je..."
Oh… Kompleksno pitanje. Ne mogu da živim bez posla i luda sam majka. Tako anksiozan, nemiran... Ako dođe do pauze u radu, postajem nepodnošljiv i izbacujem svoju mahnitu energiju na svoju porodicu, užasan sam kontrolor, ulazim u svaki njihov pokret, a to je, naravno, stresno. A onda sinovi i muž uglas pitaju: "Kada ćeš konačno na posao, mama?"
- Koja je vaša uloga supruge?
Najzad. Kao supruga, ne radim baš ništa: ne pečem pite, ne perem veš, ne peglam košulje, ne hranim doručak.
Što se udobnosti tiče, meni to nije baš dobro. Ali, čini mi se, muškarci to rade namerno, jer je glavna stvar drugačija. Moj muž me poštuje, neće vam biti dosadno sa mnom. Čini mi se da muškarce više privlači koliko je zanimljivo biti sa ženom.
Seva i ja smo 30. marta proslavili 10. godišnjicu braka. Vrijeme je brzo proletjelo... Nas dvoje smo došli u matični ured i potpisali se. Ubrzo se rodio Miša... Slavili smo skromno i večerali sa bliskim prijateljima. Kostja Habenski je bio tu, prijatelji smo još od studentskih dana, živa mu je prva žena Nastja... Još jednog prijatelja koji je takođe slavio sa nama više nema. Vrijeme je brzo proletjelo...
- Vjenčanje nije proslavljeno veličanstveno, jer je u principu bilo protiv toga?
Mrzim svu ovu vulgarnost: limuzine, lutke za bebe. I generalno ne volim vjenčanja. (Smeje se.) Moje prvo venčanje je bilo takvo - rokenrol (Anin prvi muž je muzičar Maksim Leonidov. - prim. TN).
- Ljubavna priča sa Sevom je brzo izašla na videlo ili ste se dugo gledali?
Sve se razvijalo veoma brzo. Alena Babenko i ja smo otišli na premijeru filma, a zatim na after party u restoran. Tu sam slučajno vidio Sevu, doletio je iz Amerike na nekoliko dana. Čuo sam ga kako lijepo govori Šekspirovim jezikom. Slučajno smo ušli u razgovor, on nije poznavao nijednog našeg glumca, a nije znao ni da sam ja glumica. Iako se kasnije ispostavilo da se serija “Named Baron” prikazivala u Americi, tamo sam bila tako mlada i lepa. Ispostavilo se da me je tada primijetio. Ali kada sam je sreo, nisam je prepoznao - vreme je prošlo, očigledno više nije bila tako lepa. (Smijeh.)
I sve je počelo da se vrti, počelo da se vrti, i ubrzo ste počeli da živite zajedno. Sjećajući se tog intenziteta strasti, šta možete reći o ljubavi deset godina kasnije?
Ljubav je takva stvar... To je kao dobar film sa nastavkom. Drugi dio možda neće biti tako zadivljujući kao prvi. Osećanja se menjaju, ponovo se rađaju. Kao i sami ljudi. Sa četrdeset godina nismo isti kao sa dvadeset. Drugi interesi, drugi prioriteti. Ali moj muž i ja smo sada bliži nego ikad.
Sa sinovima Mihailom i Aleksandrom i kćerkom Marijom
- Sudeći po onome što ti je najmlađe dijete Nije još ni godina, sve je u redu sa strašću. Porodični psiholozi savjetuju iskusnim suprugama da ne hodaju po kući otrcan izgled, našminkajte se i aktivno vodite računa o sebi. Pitam se da li dijelite ovu tačku gledišta?
Ne, u životu se uopšte ne šminkam, ne gubim vreme na to. Kad idemo u posjetu, moj muž kaže: “Molim vas, našminkajte se malo.” - "Ne, uradiću to samo zbog novca." (Smije se.) I hodam u farmerkama, majici i patikama. Mogu biti nominovan za titulu najantiglamuroznijeg umetnika. Ne volim da idem na crveni tepih, uopšte ne znam da poziram, deluje mi nezgodno. Sankt Peterburgski odgoj je hitan.
- Kako stimulisati i zaintrigirati muža da ne okreće glavu?
Ovo je takvo sranje! Možete čak zakačiti silikonske grudi veličine 5 na čelo i... čamiti od usamljenosti. Znam da me voli bez obzira koliko sam umorna i bolesna. Kad sam bila mlada, dotjerala sam se i nosila štikle čak i na plaži. Kako se mladi mogu izraziti?
- Da li je stvarno unutra bukvalno otišla na plažu u štiklama?
Oh da! Svuda i svuda! Tako seksi! Sad je čak i zastrašujuće prisjetiti se: jesam li to stvarno ja?! (Smijeh.) Sve ima svoje vrijeme.
- Kako ste skloni da doživljavate neuspehe? Na primjer, da li je razvod neuspješan?
Ponekad je to sreća. Ja generalno pozitivna osoba, vidim znak plus, a ne minus, nikad se nikoga ne uvrijedim, samo ne znam kako to da uradim. Dok vičem na nekoga, na primjer, na našu dadilju, već želim da se pomirim s njom. (Smije se.) Ona je uvrijeđena, a ja kažem: „Čekaj, ja volim.” Bolje istina govorite direktno umjesto da šištite iza leđa.
Moj muž i ja često vičemo jedno na drugo. (Smijeh.) Generalno, naša porodica je vrlo vesela. Ali ja to ne vadim na svoju djecu, jer nisu oni krivi za moj umor, probleme i druge "radosti" odraslog života. Ako ste nečim nezadovoljni, striktno mogu reći da je to dovoljno.
Anja, vidim da si ljubazna osoba. Čuo sam priču o tome kako su dali svojih teško zarađenih 10 hiljada dolara prvoj osobi koju su sreli za svoju navodno bolesnu majku.
Čovjek je rekao da je situacija pat, da nema ko da pomogne, odlučio sam da mu treba više novca. Vjerujem svima i stalno padam na neke čudni ljudi. IN U poslednje vremeČesto se sjetim fraze jednog od velikana: “Što više upoznajem ljude, više volim pse.”
- Između ostalog! Jeste li pokupili štene koje se nedavno uselilo u vaš dom na ulici?
Pa šta da radimo? Pas se zamalo bacio pod točkove automobila. Kako to nisi mogao uzeti?
- Razlika između vaših sinova je manje od dvije godine. Jesu li slični?
Generalno drugačije. Ne mogu da otrgnem medveda od knjiga, kažem: "Odmori se, ne čitaj toliko, oštetićeš vid!" Ne sluša, ponovo se zakopava u knjigu. Niko mi ne veruje kada ovo pričam, ali to je istina. On je sto puta eruditniji od mene, nikad ne napušta muzeje. I svakog vikenda nas sve vodi tamo. I da budem iskren, nisam toliki fan - nakon sat vremena već sam oduševljen, Saša i ja se linjamo, a tata ide do kraja sa Mišom. Kad Manya poraste, ići ćemo s njom u kupovinu. (Smeje se.) Sa Sašom je druga priča: on može mirno da živi bez knjiga i muzeja. Saša voli nešto sasvim drugo. Ljeti sam sjedio zalijepljen filmski set"Bloodhounds", koji je čak glumio u epizodi, dobio je svoj prvi honorar.
Djeca su drugačija na druge načine. Ako sa Sankom uvek možeš da se dogovoriš o svemu, onda je Miška tvrdoglav. Nisam bela i pahuljasta, tesko me je ubediti, ali nisam mogla ni da zamislim da dete moze biti tvrdoglavije od mene!
Anya, nekako si izašla iz mode! Imena djece nisu bila ukrašena - Aleksandar, Marija, Mihail. Trend je za složenija imena.
Ne, mi smo jednostavni ljudi. Zašto nam sve ovo treba?
- Iz koje si porodice?
Odgajale su me dvije Poline - moja majka, Polina Mihajlovna, i moja baka, Polina Borisovna. Moji roditelji su se razveli kada sam još bila mala. Moj otac ima drugačiju porodicu. Ništa mi nije zabranjeno, ništa mi nije nametnuto, nisam grđen niti kažnjen. Ali nisam zaista uradio ništa slično. Tačnije, radila je šta je htela, ali ništa opasno. Moja majka me je mnogo volela i to je sve. Uvek smo bili prijatelji sa njom. Bila je mirna po pitanju mog studiranja i nije me tjerala da radim dobro.
Ali, zaista, borila se sa mnom u matematici. Moja majka je po struci inženjer dizajna i dobra je u matematici. Dok je Polina Mihajlovna pokušavala da Anji objasni jednačine, razmišljala je o momcima. (Uz smeh.) Kada je moja majka shvatila da je sve beskorisno, jednostavno mi je rešavala probleme.
- Ko vas je inspirisao da postanete umetnik? Ili se ne biste mogli zamisliti bez toga?
Baka je insistirala. Polina Borisovna Banshchikova bila je prima pjevačica u Lenjingradskom pozorištu muzičke komedije. I dobro je što je insistirala, inače ne znam šta bih uradio. Bio sam stidljiv i napet. A sa 17 godina, kada sam završio školu, nisam shvatio šta zaista želim.
- Ali ti se barem svidjelo učiti?
Naravno, u pozorišni institut učenje je zabavnije nego na tehničkom fakultetu. Sećam se kako sam to uradio. Ljudi su dolazili u naš LGITMiK iz dalekih krajeva zemlje, zaduženi su za osvajanje svijeta. Ne kao mi, iz Sankt Peterburga. Naravno, stidljive Lenjingradke i opuštene devojke iz Habarovska su različito naelektrisane čestice, kako da se takmičimo sa njima. Ali majstor kursa, Dmitrij Khananovič Astrakhan, ponovio je da smo mi najbolji, svi smo različiti. I rekao je da je nemoguće podučavati glumačku profesiju. Ili imate talenat ili ga nemate.
Diplome smo dobili sredinom 1990-ih, bilo je to teško vrijeme, mnogi naši momci su napustili profesiju da bi zaradili. Putovao sam iz Sankt Peterburga u Moskvu na snimanje, vratio se, igrao u pozorištu. Živjela je u stanovima svojih prijatelja.
Alena Babenko, Regina Myannik, Dina Korzun, hvala! Bilo nam je super. Sad razmišljam: kako je, imati porodicu, skloniti nekoga u svoj stan? Kad sam bio mlad, sve je bilo moguće. Generalno, bilo je super, bili smo potpuno slobodni. I neustrašivi: bez novca, a more je do koljena - nema veze.
A onda sam zauvek otišao u Moskvu, jer sam aktivna osoba: stalno moram negde da se selim, ne mogu ako se ništa ne desi.
- Ispostavilo se, Anya, da ste, kao i mnogi, upoznati sa nedostatkom novca?
Svi su mislili da sam bogat, čak i kada smo moja majka i ja živjeli od plate do plate. I svi i dalje misle: s njom je sve u redu, a njen muž je oligarh! Jednostavno se lako odnosim prema novcu, a moja Sevka je ista. Puno putujemo i volimo jesti ukusnu hranu. I živimo svaki dan kao da nam je posljednji.
Nešto drugo je vrijedno. Mama me grdi što držim, iz njenog ugla, razno smeće. Sve vrste različiti crteži, dječije bilješke stavljam u posebne fascikle. Ovo nije sentimentalnost, već strah da vrijeme brzo prolazi i da ništa ne ostaje. U gužvi i gužvi u kojoj živimo, ovo je važno. Ništa mi nije ostalo od detinjstva. Bez igračaka, bez crteža, bez pjesama koje sam napisao.
Zašto ne volim da izlazim negde uveče i da se družim na raznim premijerama? Zato što želim da budem sa decom. Uskoro im nećemo trebati. Zašto trošiti novac na besmislenu pseudokomunikaciju?
- Imate opsežnu filmografiju, jeste li zadovoljni kako se završila vaša glumačka karijera?
Imao sam sreće sa svojim partnerima: glumio sam i sa Banionisom, i sa Maškovom, i sa Mironovom... I uloge su bile različite. Od direktora skladišta povrća do žene maršala Žukova. Ali ja sam nezadovoljna, razmišljajuća osoba koja sumnja. Zanimljiv rad Nikada nije dovoljno, želite još i više.
- U ličnim ulogama, glumice se često pojavljuju ružne na ekranu. Da li te ovo uznemirava?
Bože sačuvaj! Ponašam se sa humorom i doživljavam sebe u bilo kom obliku. Neću uzimati "injekcije za mlade". Nadam se da niko neće videti Banshchikova promenjenu do neprepoznatljivosti. "Ne diraj moje bore, pretvrde su!" - rekla je velika Ana Manjani. imao sam burna mladost, nisam ništa propustio u ovom životu. I mogu sebi dozvoliti da budem ono što jesam sa 42 godine.
ANNA BANSHIKOVAAlla ZANIMONETS, TV SEDMICAobrazovanje: diplomirao na LGITMiK-u
Porodica: suprug - Vsevolod Shakhanov, advokat; sinovi - Mihail (10 godina), Aleksandar (8 godina); kćerka - Marija (7 mjeseci)
Karijera: glumio u više od 80 filmova i TV serija, uključujući: “Lov na pirane”, “Sonka - Zlatna ruka”, “Žukov”, “Žeđ”, “Krila” itd.
Fotografija Lyuba SHEMETOVA
Njen plah i nežan pogled velike oči nemoguće zaboraviti. Bez obzira koga glumi - od supruge maršala Žukova do direktora skladišta povrća - u njoj se i dalje može uočiti prirodna sofisticiranost. Na jesen se milionima voljena serija vraća na First "Snoop", u kojoj je junakinja Anna Banshchikova Još jednom će biti poletno rješavati jedan zločin za drugim. Glumica je u intervjuu za THR progovorila o svojoj stidljivosti, selektivnom pamćenju i borbi za pravdu.
Dobili ste klasično vaspitanje peterburške devojčice iz inteligentne porodice: balet, muzička škola... Zašto ste na kraju postali glumica, a ne balerina?
Pa kakva sam ja balerina, pogledaj me? Mada bih izgledala odlično u tutu!.. (Smijeh.) U stvari, to je bilo čisto za opšti razvoj. U Sankt Peterburgu se vjeruje da bi svaka djevojka trebala završiti barem muzička škola. Također bi bilo lijepo otići u baletsku sobu.
Vaša baka, glumica Polina Banshchikova, radila je u Lenjingradskom pozorištu muzičke komedije. Pretpostavljam da ste upravo tamo, iza kulisa, imali želju da se posvetite Melpomeni?
Vjerujte, takva misao mi nije ni pala na pamet! Jednostavno se tako dogodilo. Samo po sebi. To su sada 17-godišnji tinejdžeri koji su već odrasli, a mi smo u tim godinama bili samo djeca. Još nismo shvatili šta želimo od života. Očigledno me je sudbina navela. (Smijeh.) I ispostavilo se da je vodila u pravom smjeru.
Malo je vjerovatno da ću pogriješiti ako kažem da, uprkos svojoj slavi, nikada niste iskorijenili svoju prirodnu stidljivost. Zar ovo ne ometa vaš rad?
Bio sam stidljiv ceo život, istina je. Na univerzitetu (Akademija u Sankt Peterburgu pozorišne umjetnosti(SPbGATI), radionica Dmitrija Astrahana, - THR) Sa mnom su učila deca koja su došla iz cele zemlje, a ja, devojka iz Sankt Peterburga, gledajući ih, zaista sam se uplašila: kako da se takmičim sa njihovim mahnitim provincijskim temperamentom? Došli su da pokore svijet i jednostavno su razdvojili prostor! Za mene je to bio stalni stres. Nisam htela da se svađam ni sa kim - to uopšte nije tipično za mene. I tek kasnije, s godinama, shvatio sam da je glumačka priroda prilično stidljiva. Svi moji dobri prijatelji glumci su skromni, refleksivni ljudi. Naša profesija uključuje stalnu sumnju i traganje. Inače nećeš rasti.
Zašto, uprkos svoj zauzetosti na filmu i televiziji, ne napustite pozorište?
Učili smo u pozorištu (St. Petersburg akademsko pozorište komedija - THR), a već na drugoj godini učestvovao sam, na primjer, u dobrotvornoj predstavi Igor Dmitriev. Na trećoj godini sam imao veliku epizodu sa Alexander Demyanenko... Bilo je jako cool. Neopisiv osećaj kada stojiš na sceni, tišina, pričaš šapatom, ali oni te čuju. A ova neverovatna razmena energije je poput droge. Jednom sam ga probao i ne možeš bez njega.
Ana nosi: kombinezon - Anika kerimova, minđuše - Nissa Foto: Andrey Kovalev
Uvijek sam se čudio kako glumci pamte kilometre proznog teksta...
Znate, ovo je nevjerovatno. Zaboravljam sve! Uvek ne mogu da izađem iz kuće sat i po jer se ne sećam gde su mi ključevi. Ili sretnem osobu i u roku od sekunde mi njegovo ime izmiče iz glave. U isto vreme, nedavno sam učestvovao u predstavi u Sovremeniku i naučio ogromnu količinu teksta za četiri dana. Ozvučio sam “The Bloodhound” koji smo snimali prije više od godinu dana, dođem u studio, daju mi listove za montažu, počnem da pričam i shvatim da nema potrebe za papirima. Kao da stojim na nekakvim šinama, a po njima me nosi neki nepoznati dio mog mozga. Ali što se tiče događaja iz mog života, uopšte se ne sećam loših stvari. Zato me je nemoguće uvrediti.
Da li je snimanje u TV serijama, u kojima nema mogućnosti proba i snimaka, opuštajuće ili, naprotiv, stimulativno?
TV serije su pakleni posao! Čak i najljepši od njih su potok, vječna trka. Tamo vam ljudi iz grupe mogu prići i reći: "Anh, hajde da završimo danas u sedam, igraj brzo". Ili na kraju smjene, na primjer, tri scene se ne snimaju, svjetlo se gasi - kakva je tu kreativnost? Kao rezultat toga, čak iu najgledanijim serijama, najvažnija scena koju ljudi zaista čekaju može se snimiti za tri minute. Sve je suprotno, a ako želite da ostanete u ovoj profesiji i sačuvate obraz, morate igrati dostojanstveno. Morate biti pravi borac da biste sve ovo savladali. (Prstima udara po satu.)
Publika se zaljubila u istražiteljicu Aleksandru Kušnir. Zašto misliš?
Prvo, sada su veoma popularni krimićke priče. A moja heroina je dama sa karakterom. I sama sam smislila ovu ludu ženu koja je opsjednuta svojim istraživanjima i istovremeno užasno usamljena. Da je to samo suva žena, ko bi to gledao?
Volite li i sami detektivske priče?
Mrzim! (Smijeh.)
Možete li sebe zamisliti kao pravog istražitelja izvan glume?
Mogu, takav sam borac za pravdu! Samo bi me vjerovatno ubili drugi dan. Nosim istinu svuda i borim se do kraja, bez obzira na sve. Nije me briga, sve me brine. Teško je živjeti sa ovim.
Pa, uopšte ne tražite lake načine. Na snimanje druge sezone smo bukvalno krenuli iz porodilišta... Jeste li poveli ćerku sa sobom?
Ali šta s tim? Trčala sam da nahranim svaku slobodnu sekundu... koju nisam imala. Mašenka je pokojno dijete i dugo je sanjala o djevojčici. Desilo se da se početak snimanja poklopio sa rođenjem, ali je ugovor već bio potpisan. Nisam mogao da odbijem, i na kraju je sve dobro ispalo. Generalno, uvek se trudim da svoju porodicu ne guram u drugi plan, tražim prilike da budem sa svojom decom. Drago mi je da suosjećaju sa mojim ludim radom (Anin muž je advokat Vsevolod Šahanov i dva sina, 11-godišnji Mihail i 9-godišnji Aleksandar - THR).
U Gelendžiku je dobro, dete diše morski vazduh. Kada su počeli da snimaju drugu sezonu, Maša je imala... mesec dana! Već je sedam sati. Zbog činjenice da je glavna glumica neočekivano zatrudnjela i trebala se poroditi, bilo je nemoguće promijeniti njen raspored rada. Producenti “The Bloodhounda” su, naravno, razgovarali o mogućnosti odlaganja početka snimanja, ali... Po scenariju je ljeto, što znači da ga treba snimati u toploj sezoni, a ne za godinu ili pet, inače kakav je ovo nastavak serije? Uglavnom, nije bilo kuda da se povučemo sa drugom sezonom samo nekoliko sedmica, i počeli smo sa radom ne krajem marta, već u aprilu. Snimali su brzo, živopisno, lako, praktično u jednom kadru. Druga sezona je završila čak brže nego što je planirano. Na proleće sam nameravao da hranim Mašu između scena, dogovorio sam se o tome sa producentima, ali u našem mahnitom režimu nemoguće ju je odvući na set. Radila sam, dadilja je šetala sa Mašom uz obalu mora. Hranila se samo tokom ručka i noću. Zbog vječnog nedostatka sna, na set stižete umorni, ali zvuči komanda reditelja Dmitrija Brusnikina: "Motor!", i to je sve - i energija i oči gore.
- Anja, ne mogu a da ne pitam, kako je ponovo postati majka sa 42 godine?
Ovo je dar, Božji dar. Sanjala sam o trećem detetu, ali sam se plašila da donesem odluku.
- Da li je vaš strah vezan za vašu profesiju? Da li ste se plašili da ne ispadnete sa slike i da se previše udebljate? Ili je jednostavno nemoguće izaći na kraj sa troje djece?
Nisam osoba koja se plaši viška kilograma i nekako ne izgleda kako treba, nije me briga za to. U osnovi sam se plašio. Sinovi su se rađali jedan za drugim, s razmakom od dvije godine. Osjećala sam se kao da se uvijek rađam, hranim, rađam, hranim. I iako nikada nije sjedila kod kuće, već glumila, čak i kada su oboje bili vrlo mali, ipak je u svemu tome provela mnogo godina.
- Dok snimate na jugu, starija deca ostaju u Moskvi - i na proleće i sada. Kako se nosite sa odvojenošću od njih?
Možete se osloniti na mog muža, mene ovo uopšte ne brine, deca i tata su dobro. Valjda će se u mom odsustvu moji sinovi i tata dosta opustiti... (Smijeh.) Osjećam se kao dispečer u nuklearnoj elektrani: trebam danonoćno držim prst na pulsu porodice. Mnogo mi nedostaju moji sinovi. Ljeti, za vrijeme raspusta, letjeli su kod mene, ali sada neće tako. Počela je školska godina, dečaci su prešli u novu školu, a ovo je veliki stres, ne znam ni kome je više - deci ili roditeljima. Sve novo! Nastavnici, učenici, njihovi roditelji, klubovi, sekcije! I moram imati vremena da shvatim sve ovo.
“Osjećam se kao dispečer u nuklearnoj elektrani: moram danonoćno držim prst na pulsu svoje porodice. Sa sinovima Mihailom i Aleksandrom i kćerkom Marijom. Foto: Lyuba Shemetova
- Inače, kako im se sviđa nova mamina uloga? Jeste li gledali "Bhound"?
Deca obožavaju ovu seriju, zaljubili su se u moju Aleksandru Kušnir. Vjerovatno zato što je poštena, pomalo neočekivana, voli jesti slatkiše i općenito je cool. Djeca se ne mogu prevariti, a ni odrasli: svi vole “Snoop”, što znači da naš rad nije uzaludan.
- Ako vas zamolim da nastavite frazu o sebi: "Anya Banshchikova je..."
Oh... Teško pitanje. Ne mogu da živim bez posla i luda sam majka. Tako anksiozan, nemiran... Ako dođe do pauze u radu, postajem nepodnošljiv i izbacujem svoju mahnitu energiju na svoju porodicu, užasan sam kontrolor, ulazim u svaki njihov pokret, a to je, naravno, stresno. A onda sinovi i muž uglas pitaju: "Kada ćeš konačno na posao, mama?"
- Koja je vaša uloga supruge?
Najzad. Kao supruga, ne radim baš ništa: ne pečem pite, ne perem veš, ne peglam košulje, ne hranim doručak.
Što se udobnosti tiče, meni to nije baš dobro. Ali, čini mi se, muškarci to rade namerno, jer je glavna stvar drugačija. Moj muž me poštuje, neće vam biti dosadno sa mnom. Čini mi se da muškarce više privlači koliko je zanimljivo biti sa ženom.
Seva i ja smo 30. marta proslavili 10. godišnjicu braka. Vrijeme je brzo proletjelo... Nas dvoje smo došli u matični ured i potpisali se. Ubrzo se rodio Miša... Slavili smo skromno i večerali sa bliskim prijateljima. Kostja Habenski je bio tu, prijatelji smo još od studentskih dana, živa mu je prva žena Nastja... Još jednog prijatelja koji je takođe slavio sa nama više nema. Vrijeme je brzo proletjelo...
- Vjenčanje nije proslavljeno veličanstveno, jer je u principu bilo protiv toga?
Mrzim svu ovu vulgarnost: limuzine, lutke za bebe. I generalno ne volim vjenčanja. (Smeje se.) Moje prvo venčanje je bilo takvo - rokenrol (Anin prvi muž je muzičar Maksim Leonidov. - prim. TN).
- Osećanja se menjaju. Baš kao i sami ljudi. Ali moj muž i ja smo sada bliži nego ikad. Foto: Lyuba Shemetova
- Ljubavna priča sa Sevom je brzo izašla na videlo ili ste se dugo gledali?
Sve se razvijalo veoma brzo. Alena Babenko i ja smo otišli na premijeru filma, a zatim na after party u restoran. Tu sam slučajno vidio Sevu, doletio je iz Amerike na nekoliko dana.
Čuo sam ga kako lijepo govori Šekspirovim jezikom. Slučajno smo ušli u razgovor, on nije poznavao nijednog našeg glumca, a nije znao ni da sam ja glumica. Iako se kasnije ispostavilo da se serija “Named Baron” prikazivala u Americi, tamo sam bila tako mlada i lepa. Ispostavilo se da me je tada primijetio. Ali kada sam je sreo, nisam je prepoznao - vreme je prošlo, očigledno više nije bila tako lepa. (Smijeh.)
- I sve je počelo da se vrti, počelo da se vrti, i ubrzo ste počeli da živite zajedno. Sjećajući se tog intenziteta strasti, šta možete reći o ljubavi deset godina kasnije?
Ljubav je takva stvar... To je kao dobar film sa nastavkom. Drugi dio možda neće biti tako zadivljujući kao prvi. Osećanja se menjaju, ponovo se rađaju. Kao i sami ljudi. Sa četrdeset godina nismo isti kao sa dvadeset. Drugi interesi, drugi prioriteti. Ali moj muž i ja smo sada bliži nego ikad.
- Sudeći po tome što vaše najmlađe dete još nije napunilo godinu dana, sa vašom strašću je sve u redu. Porodični psiholozi savjetuju iskusnim suprugama da ne hodaju po kući otrcano, da se šminkaju i aktivno brinu o sebi. Pitam se da li dijelite ovu tačku gledišta?
Ne, u životu se uopšte ne šminkam, ne gubim vreme na to. Kad idemo u posjetu, moj muž kaže: “Molim vas, našminkajte se malo.” - "Ne, uradiću to samo zbog novca." (Smije se.) I hodam u farmerkama, majici i patikama. Mogu biti nominovan za titulu najantiglamuroznijeg umetnika. Ne volim da idem na crveni tepih, uopšte ne znam da poziram, deluje mi nezgodno. Sankt Peterburgski odgoj je hitan.
- Kako stimulisati i zaintrigirati muža da ne okreće glavu?
Ovo je takvo sranje! Možete čak zakačiti silikonske grudi veličine 5 na čelo i... čamiti od usamljenosti. Znam da me voli bez obzira koliko sam umorna i bolesna. Kad sam bila mlada, dotjerala sam se i nosila štikle čak i na plaži. Kako se mladi mogu izraziti?
- Jeste li bukvalno išli na plažu u štiklama?
Oh da! Svuda i svuda! Tako seksi! Sad je čak i zastrašujuće prisjetiti se: jesam li to stvarno ja?! (Smijeh.) Sve ima svoje vrijeme.
- Kako ste skloni da doživljavate neuspehe? Na primjer, da li je razvod neuspješan?
Ponekad je to sreća. Ja sam generalno pozitivna osoba, vidim znak plus, a ne minus, nikad se nikoga ne uvrijedim, samo ne znam kako to da uradim. Dok vičem na nekoga, na primjer, na našu dadilju, već želim da se pomirim s njom. (Smije se.) Ona je uvrijeđena, a ja kažem: „Čekaj, ja volim.” Bolje je reći istinu pravo nego siktati iza leđa.
Sa mužem. Foto: Lyuba Shemetova
Moj muž i ja često vičemo jedno na drugo. (Smijeh.) Generalno, naša porodica je vrlo vesela. Ali ja to ne iznosim na svoju djecu, jer oni nisu krivi za moj umor, probleme i druge „radosti“ odraslog života. Ako ste nečim nezadovoljni, striktno mogu reći da je to dovoljno.
- Anja, vidim da si ljubazna osoba. Čuo sam priču o tome kako su dali svojih teško zarađenih 10 hiljada dolara prvoj osobi koju su sreli za svoju navodno bolesnu majku.
Čovjek je rekao da je situacija pat, da nema ko da pomogne, odlučio sam da mu treba više novca. Vjerujem svima i stalno se susrećem sa čudnim ljudima. U posljednje vrijeme često se sjetim fraze jednog od velikana: “Što više upoznajem ljude, više volim pse.”
- Između ostalog! Jeste li pokupili štene koje se nedavno uselilo u vaš dom na ulici?
Pa šta da radimo? Pas se zamalo bacio pod točkove automobila. Kako to nisi mogao uzeti?
- Razlika između vaših sinova je manje od dvije godine. Jesu li slični?
Generalno drugačije. Ne mogu da otrgnem medveda od knjiga, kažem: "Odmori se, ne čitaj toliko, oštetićeš vid!" Ne sluša, ponovo se zakopava u knjigu. Niko mi ne veruje kada ovo pričam, ali to je istina. On je sto puta eruditniji od mene, nikad ne napušta muzeje. I svakog vikenda nas sve vodi tamo. I da budem iskren, nisam toliki fan - nakon sat vremena već sam oduševljen, Saša i ja se linjamo, a tata ide do kraja sa Mišom. Kad Manya poraste, ići ćemo s njom u kupovinu. (Smeje se.) Sa Sašom je druga priča: on može mirno da živi bez knjiga i muzeja. Saša voli nešto sasvim drugo. Ljeti sam sjedio zalijepljen za set filma “Bhound”, čak sam glumio u epizodi i dobio svoj prvi honorar.
Djeca su drugačija na druge načine. Ako sa Sankom uvek možeš da se dogovoriš o svemu, onda je Miška tvrdoglav. Nisam bela i pahuljasta, tesko me je ubediti, ali nisam mogla ni da zamislim da dete moze biti tvrdoglavije od mene!
- Ne vadim to na svoju djecu, jer oni nisu krivi za moj umor, probleme i druge "radosti" odraslog života. Foto: Lyuba Shemetova
- Anya, nekako si izašla iz mode! Imena djece nisu bila ukrašena - Aleksandar, Marija, Mihail. Trend je za složenija imena.
Ne, mi smo jednostavni ljudi. Zašto nam sve ovo treba?
- Iz koje si porodice?
Odgajale su me dvije Poline - moja majka, Polina Mihajlovna, i moja baka, Polina Borisovna. Moji roditelji su se razveli kada sam još bila mala. Moj otac ima drugačiju porodicu. Ništa mi nije zabranjeno, ništa mi nije nametnuto, nisam grđen niti kažnjen. Ali nisam zaista uradio ništa slično. Tačnije, radila je šta je htela, ali ništa opasno. Moja majka me je mnogo volela i to je sve. Uvek smo bili prijatelji sa njom. Bila je mirna po pitanju mog studiranja i nije me tjerala da radim dobro.
Ali, zaista, borila se sa mnom u matematici. Moja majka je po struci inženjer dizajna i dobra je u matematici. Dok je Polina Mihajlovna pokušavala da Anji objasni jednačine, razmišljala je o momcima. (Uz smeh.) Kada je moja majka shvatila da je sve beskorisno, jednostavno mi je rešavala probleme.
- Ko vas je inspirisao da postanete umetnik? Ili se ne biste mogli zamisliti bez toga?
Baka je insistirala. Polina Borisovna Banshchikova bila je prima pjevačica u Lenjingradskom pozorištu muzičke komedije. I dobro je što je insistirala, inače ne znam šta bih uradio. Bio sam stidljiv i napet. A sa 17 godina, kada sam završio školu, nisam shvatio šta zaista želim.
- Ali ti se barem svidjelo učiti?
Naravno, studiranje na pozorišnom institutu je zabavnije od studiranja na tehničkom fakultetu. Sećam se kako sam to uradio. Ljudi su dolazili u naš LGITMiK iz dalekih krajeva zemlje, zaduženi su za osvajanje svijeta. Ne kao mi, iz Sankt Peterburga. Naravno, stidljive Lenjingradke i opuštene devojke iz Habarovska su različito naelektrisane čestice, kako da se takmičimo sa njima. Ali majstor kursa, Dmitrij Khananovič Astrakhan, ponovio je da smo mi najbolji, svi smo različiti. I rekao je da je nemoguće podučavati glumačku profesiju. Ili imate talenat ili ga nemate.
Diplome smo dobili sredinom 1990-ih, bilo je to teško vrijeme, mnogi naši momci su napustili profesiju da bi zaradili. Putovao sam iz Sankt Peterburga u Moskvu na snimanje, vratio se, igrao u pozorištu. Živjela je u stanovima svojih prijatelja.
Alena Babenko, Regina Myannik, Dina Korzun, hvala! Bilo nam je super. Sad razmišljam: kako je, imati porodicu, skloniti nekoga u svoj stan? Kad sam bio mlad, sve je bilo moguće. Generalno, bilo je super, bili smo potpuno slobodni. I neustrašivi: bez novca, a more je do koljena - nema veze.
A onda sam zauvek otišao u Moskvu, jer sam aktivna osoba: stalno moram negde da se selim, ne mogu ako se ništa ne desi.
- Ispostavilo se, Anya, da ste, kao i mnogi, upoznati sa nedostatkom novca?
Svi su mislili da sam bogat, čak i kada smo moja majka i ja živjeli od plate do plate. I svi i dalje misle: s njom je sve u redu, a njen muž je oligarh! Jednostavno se lako odnosim prema novcu, a moja Sevka je ista. Puno putujemo i volimo jesti ukusnu hranu. I živimo svaki dan kao da nam je posljednji.
Nešto drugo je vrijedno. Mama me grdi što držim, iz njenog ugla, razno smeće. U posebne fascikle stavljam razne crteže i bilješke od djece. Ovo nije sentimentalnost, već strah da vrijeme brzo prolazi i da ništa ne ostaje. U gužvi i gužvi u kojoj živimo, ovo je važno. Ništa mi nije ostalo od detinjstva. Bez igračaka, bez crteža, bez pjesama koje sam napisao.
Zašto ne volim da izlazim negde uveče i da se družim na raznim premijerama? Zato što želim da budem sa decom. Uskoro im nećemo trebati. Zašto trošiti novac na besmislenu pseudokomunikaciju?
- Imate opsežnu filmografiju, jeste li zadovoljni kako se završila vaša glumačka karijera?
Imao sam sreće sa svojim partnerima: glumio sam i sa Banionisom, i sa Maškovom, i sa Mironovom... I uloge su bile različite. Od direktora skladišta povrća do žene maršala Žukova. Ali ja sam nezadovoljna, razmišljajuća osoba koja sumnja. Zanimljivog posla nikad dosta, želiš još i više.
- U ličnim ulogama, glumice se često pojavljuju ružne na ekranu. Da li te ovo uznemirava?
Bože sačuvaj! Ponašam se sa humorom i doživljavam sebe u bilo kom obliku. Neću uzimati "injekcije za mlade". Nadam se da niko neće videti Banshchikova promenjenu do neprepoznatljivosti. "Ne diraj moje bore, pretvrde su!" - rekla je velika Ana Manjani. Imao sam burnu mladost, ništa mi nije nedostajalo u ovom životu. I mogu sebi dozvoliti da budem ono što jesam sa 42 godine.
Anna Banshchikova
obrazovanje: diplomirao na LGITMiK-u
Porodica: suprug - Vsevolod Shakhanov, advokat; sinovi - Mihail (10 godina), Aleksandar (8 godina); kćerka - Marija (7 mjeseci)
Karijera: glumio u više od 80 filmova i TV serija, uključujući: “Lov na pirane”, “Sonka - Zlatna ruka”, “Žukov”, “Žeđ”, “Krila” itd.